Ako danas postoji regionalno tržište u kulturi, ono je ograničeno na pop i narodnjačke muzičare. Tek poneki pisac pređe granice novih država. Možda je ključ u tome što je Jugoslavija, već po svojoj složenoj višenacionalnoj i multikulturnoj strukturi, bila neka vrsta globalne sredine. Svako delo koje bi se probilo na opštejugoslovensko tržište, već je prevazilazilo uske nacionalne okvire. Tako je i jugoslovenska kultura bila svetska kultura u malom. Otuda na primer, to dobro poznavanje geografije kod danas starijih Jugoslovena. A to je, znamo, deo opšte kulture.
Ovako je legendarni pobednik “Kviskoteke”, istoričar i čovek koji je, po sopstvenom priznanju, “25 godina pravio kvizove okružen kubikom rečnika, enciklopedija i leksikona”, pisao krajem 2020. godine. Povoda za tekst Predraga J. Markovića – jer o njemu je reč, naravno – bilo je tada nekoliko: preminuli su tada i Lazo Goluža, simbol opšte (jugoslovenske) kulture, i Aleks Trebek, voditelj “Džepardija”, simbol opšte (američke) kulture.
Ono što Peđa Marković tada nije mogao da zna – a nismo ni mi, da se ne lažemo, mada su se obrisi te ideje poodavno krčkali – jeste da će i prethodnu godinu provesti “praveći kvizove”. Tačnije, jedan kviz, “Uhvati zeca”, koji je sada otvoren svim registrovanim korisnicima sajta Velike priče, bez potrebe da imate pretplatu. Mada sa pretplatom dobijate ceo “paket”, što sem dnevnog kviza i vikend-specijala uključuje sve tekstove svih naših autora, bogatu arhivu, audio i video produkciju…
A to što će taj kviz, kao i sajt Velike priče, “preći granice država”, to je samo dodatni bonus.
I nešto što čini “Uhvati zeca” originalnim proizvodom: otkako je pandemija izmenila naše živote, ljudi su poželeli da se dobro zabave a da u isto vreme slušaju činjenice, zbog čega gotovo da nema sajta bez neke vrste kviza, makar onog ad hok.
Klikće se to, evo odaćemo vam i mi tu tajnu, i to je jedan od razloga što svi potenciraju “trivije”. Ali u moru istovetnih pitanja, ili onih koja pravi sada već sveprisutna veštačka inteligencija – koja mnogo greši – čitaoci Velikih priča, eto, imaju privilegiju da se svakog dana takmiče sa čovekom koji je i u onoj velikoj državi bio simbol znanja.
Nije ni to slučajno, kad smo već kod toga što se danas naziva regionom ili, kako mi volimo da kažemo, što je “na jeziku koji svi razumemo”.
“Svaki ugledniji žiri, svaka komisija za doktorat u toj zemlji, mogli su da biraju članove iz jedne velike baze. Tako su autori pitanja za ‘Kviskoteku’ i članovi žirija bili vodeći hrvatski akademici i leksikografi, Darko Novaković, Boris Senker, Žarko Domljan. Od njih je najzanimljiviji bio Pavao Pavličić, dobitnik NIN-ove nagrade i jedan od rodonačelnika žanra trilera u književnosti i kinematografiji Jugoslavije. Otuda ti neobični zapleti u pitanjima za ‘Kviskoteku’ koji se i danas pamte.”
Tagovi
