Završeno prvo uživo druženje u organizaciji Velikih priča! U novoj podkast sezoni imali ste priliku da vidite prvu epizodu novog specijala “CV neuspeha”, a ove večeri – i u live izdanju!
Dok čekamo sutrašnji izlazak nove epizode, uživo, na Dorćol Platzu, obeležili smo sa čitaocima Svetski dan mentalnog zdravlja.
Bio je ovo jedan savršen događaj o nesavršenim pričama koje su ipak završile uspehom.
Mnogi žive živote ubeđeni da je greška tragedija, a da je cilj izbeći grešku. Mnogi žive živote trošeći energiju na poricanje greške, stideći se, zadržavaći duboko u sebi ono što bi, da su nekome rekli, možda bilo od pomoći (a njima od olakšanja).
Na tuđim greškama se uči, tako kažu, ali – ko dobrovoljno govori o svojim greškama?
Pa, naši gosti, zasigurno! Jednom mesečno uspešni ljudi u podkastu “CV neuspeha” dele svoje zavrzlame, dileme, greške, probleme, u nadi da će bar jednoj osobi značiti da čuje.
Večeras je priču sa tri stručnjakinje vodila naša novinarka i urednica Ana Mitić. Zajedno sa publikom govorilo se o greškama.
Čovek uči dok je živ. Isto tako je i sa greškama.
To se dalo zaključiti u ovom live podkastu sa psihološkinjama Miom Popić, Ivom Branković i Tijanom Mirović.
„U našoj kulturi je često poređenje. Vidi kako ovaj. Kada sam bila mala bio je jedan dečak koji je čitao pre mene, ali ne samo to. Čitao je, brzo titlove“, navela je kao primer Iva Branković, govoreći o „lošem“ perfekcionizmu i momentu koji perfekcionisti obično preskoče, a to je – kada treba stati i reći „ovo je dovoljno dobro“.
Poređenje doprinosi, uslovno rečeno, slepilu na taj trenutak. Hoću još. Hoću bolje.
Na pitanje šta bi rekla mlađoj sebi Tijana Mirović bila je jasna – biće sve u redu, preživećeš. To je misao za poneti!
„Budi strpljiva. Nije toliko bitno, te neke stvari oko kojih sam se jela. Nije sve bitno, i nije svako bitan„, rekla je i dodala da kroz život srećemo mnogo autoriteta kojima pridajemo mnogo veće moći nego što je to realno, pa zaboravimo – i oni su ljudi. Dobro je setiti se toga.
„Ako vam je stalo do uspeha i postignuća, neuspeh je sastavni deo toga“, rekla je Mia Popić.
Postoji narativ da do 30. godine treba postići određene stvari.
„Ti si do 30. malo eto tako, vežbao. To može da važi za mnoge stvari, a prati te pritisak da moraš postići mnoge stvari“, kaže Popić.
Svi slikaju šta jedu, niko ne slika lekove koje pije, rekla je Ana Mitić, govoreći o teroru sreće i lepog koji se plasira na socijalnim mrežama. To važi i za CV, jer – ko tamo piše svoje greške?!
„To je narcistička kultura – da neko ima sve. To se neguje vrednostima individualizma – budi najbolja verzija sebe. I upoređivanje, socijalne mreže.. Naši idealni selfovi su na mrežama i mi se odmeravamo tako. To nije realno. Mi sada imamo mogućnost da predstavimo najbolje delove svog života, ali treba da budemo svesni da je to samo jedan od načina kako se predstavljamo, a da su iza naši životi, koji su daleko od savršenih“, izlaže Iva Branković.
Bilo je reči o greškama iz raznih uglova, o imposter sindromu i tome koliko je i zašto važno prigrliti greške kao sastavni deo života. Bilo je i pitanja publike i lepih razmena. Čuli smo i još nešto, tačnije, razbili smo jedan mit. Narode, i psihoterapeuti prave greške i živi su ljudi!
Izdvojili smo jedno pitanje publike! Nespretno snimljeno, ali što se kaže – to se nisam nad’o“!
Rekli bismo vam sve do reči, ali – ostaje da se uverite sami…
Ovaj susret bio je dovoljno dobar! Ko je bio, neka piše svoj pogled, ko nije – imamo lepu vest: snimili smo (biće).