Legendarni srpski fudbaler i fudbalski trener Vujadin Boškov napustio nas je pre šest godina i tada za sobom u legendu poneo epolete najvećeg srpskog trenera.
Real Madrid će ga pamtiti po duploj kruni, a Sampdorija kao najboljeg trenera u njihovoj istoriji koji im je doneo jedini Skudeto i zamalo odveo na pijedestal Evrope.
Međutim, nisu samo rezultati činili Boškova posebnim. Bio je mentor i prijatelj igračima. Vrhunski psiholog i vispren čovek, spreman na šalu. Njegove pronicljive i antologijske izjave i danas se prepričavaju širom fudbalskog sveta i jednako umeju da oraspolože i razgale, kao i tada.
Mozzart sport je izdvojio neke njegove kultne izjave.
„Ako muškarac više voli ženu nego hladno pivo i finale na televizoru, to možda jeste prava ljubav, ali taj nije pravi muškarac“, objasnio je Boškov svojevremeno, a razumeće ga iskreni prijatelji fudbala.
Čini se da niko tako jednostavno nije objasnio suštinu fudbala.
„Fudbal je fudbal“, izjava koja se i danas često citira u španskoj štampi, jer je Boškov izgovorio dok je bio trener Saragose. Međutim, kako je Boškov tada izjavio, samo je ponovio nešto što je ranije izgovorio dok je bio selektor Jugoslavije.
„Ta izjava datira iz vremena kada sam bio selektor Jugoslavije, kasnije sam je ponovio u Španiji i svi su se oduševili kao da sam rekao ne znam šta. Samo sam hteo da kažem da je fudbal neuporediv sa bilo kojim sportom, jednostavno zato što se većina drugih ‘radi’ rukama, a fudbal nogama. To je ogromna razlika i zato je fudbal – fudbal“, objasnio je pre dve decenije Čika Vujke.
Znao je Vujadin na neponovljiv način da potkači i sebe, druge trenere ili svoju profesiju.
„Treneri su kao mini-suknje – jedne godine su u modi, a druge ih vrate nazad u orman“
O surovosti trenerskog posla…
„U fudbalu postoji zakon protiv trenera: igrači dobijaju, a treneri gube utakmice“.
O drugim trenerima…
„Treneri su kao operski pevači. Ima ih mnogo dobrih, ali samo dvojica-trojica mogu da pevaju u milanskoj Skali“.
Kada su ga novinari pitali ko je bolji trener od njega, imao je lukav odgovor.
„Ko je bolji trener od Boškova? Svi oni koji su iznad na tabeli“.
Voleo su navijači Sampdorije Boškova, ali je i Boškov poštovao navijače.
„Meni dijeta nije potrebna. Svaki put kad izađem na Marasi izgubim dva, tri kilograma“.
„Penal je kad sudija svira“ ili „Kraj je kada sudija kaže“.
Ponekad je znao da iskritikuje svoje fudbalere, ali uvek na šaljiv način.
„Da bi postigao gol, moraš da šutiraš“ ili „Izgledali smo kao turisti na terenu, samo što mi nismo moralo da platimo kartu za ulaz“.
Ili kada njegova ekipa doživi debakl.
„Bolje jednom izgubiti sa 6:0 nego šest puta sa 1:0“
Međutim, kada ekipa odigra dobro, ali i dalje ne može da postigne gol imao je Vujadin spremne reči utehe.
„Lopta ulazi u mrežu kada Bog tako kaže“
Ko će biti šampion, po Vujadinu?
„Prvak će biti ekipa koja osvoji najviše bodova“.
Zanimljiv je osvrt Vujadina Boškova i na temu ko su najbolji igrači u istoriji jugoslovenskog fudbala, koji je dao 2000. godine za Glas javnosti
Najbolji među najboljima za Vujdina je bio Rajko Mitić.
„Rajko Mitić. Osim što je bio zaista sjajan igrač, bio je rođeni lider, oličenje fer-pleja, pravi gospodin u kopačkama. Kada sam sa 19 godina ušao u reprezentaciju, Rajko mi je bio i tata i mama“, rekao je tada Boškov i dodao da je Džajić na drugom mestu.
„Džaju bih stavio odmah iza Rajka, jer je stvarno bio veliki fudbaler. Imao je sve: dribling, brzinu, centaršut, šut iz prekida… Falilo mu je samo malo više pozitivne agresivnosti, možda i malo više ambicioznosti, iz moje generacije tu su još Bobek i Vukas“
Jednako inspirativni su bili i Vujketovi komentari o još nekim majstorima igre…
„Čajkovski je bio limitiran visinom i davao je malo golova, ali je radio 90 minuta. Šekularac je bio čudesan igrač, ali za mali prostor, dok je Milutinović svoj enormni talenat koristio dva puta po 15 minuta tokom utakmice“, istakao je Boškov.