Život trenera nije bajka, nije rečenica koja bi se na prvu loptu očekivala od Svetislava Karija Pešića, jednog od najvećih srpskih, jugoslovenskih i evropskih košarkaških trenera. A to nam je nekoliko puta ponovio tokom ovog razgovora.
I kada je pripremao knjigu o svom životu i poslu koju je objavio prošle godine – kaže da to nije zamislio kao klasičnu autobiografiju, već upravo kao priču o životu košarkaškog trenera – želeo je da to bude naslov – Život trenera nije bajka.
„Zaista tako mislim. Nema to pozitivnu ili negativnu konotaciju. Prosto je tako kada se pogleda kroz šta sve trener prolazi, na kakve prepreke nailazi, kako pronalazi rešenja za nove izazove, sa kojim se sve pritiscima susreće“, rekao nam je u uvodu opširnog razgovora.
Prvo na šta se pomisli kada je reč o trenerskom učinku Svetislava Pešića jesu svakako Bormio 1987. godine i svetsko juniorsko zlato sa verovatno najtalentovanijom generacijom košarkaša u evropskoj istoriji, i Indijanapolis 2002. godine kada je sa reprezentacijom SR Jugoslavije postao prvak sveta. Na drugu loptu dolazi titula prvaka Evrope sa Nemačkom 1993. godine.
Između ovih velikih uspeha, koji su već ušli u košarkašku mitologiju, staje i uspešna igračka karijera (šampion Jugoslavije i prvak Evrope sa KK „Bosna“), kao i 40 godina trenerske karijere i nekih pobeda i medalja koje su možda i nepravedno stavljene na stranu. Kao kada je početkom osamdesetih bio šampion Jugoslavije sa „Bosnom“ kao trener početnik – kao da smo zaboravili koliko je velika stvar nekada bila biti šampion Jugoslavije (što možda govori o današnjem stanju nacionalne lige i košarke). Ili kada je sa Albom osvojio Kup Koraća 1995. godine, sa klubom koji pet godina pre toga nije ni postojao; kao da smo zaboravili koliko je velika stvar nekada bila osvojiti Kup Koraća (što možda govori o stanju evropske košarke)…
Intervju sa selektorom Svetislavom Pešićem objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 11. avgusta
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
