Da je ovakav miting bio održan u bilo kojoj drugoj zemlji, u bilo kom drugom trenutku i bilo kom drugom kontestu, naširoko bi se govorilo o desničarskom skupu sa kog su slate nacionalističke poruke. Pošto je reč o Crnoj Gori, specifičnoj zemlji, koja se uvek nalazi u sopecifičnom trenutku i u kojoj uvek vlada specifični politički kontekst, podgorički miting je bio patriotsko okupljanje građanskih i proevropskih snaga.
Nije do kraja jasna zamisao takozvanog patriotskog skupa bez javno objavljenog organizatora (mada samo duboko nezainteresovani neće prepoznati rukopis do juče vladajućeg DPS-a) koji je avansno raširio strah i izvan Crne Gore da bi mogao da bude poprište sukoba koji bi dali neki novi i potpuno drugačiji kontekst izbornim rezultatima i predstojećoj promeni vlasti u Crnoj Gori. Srećom, nije bilo onako kako su upozoravali iz dosadašnje opozicije, da je „moguće da će biti incidenti sa tragičnim posledicama“.
Kako je skup prošao mirno, ostale su samo poruke iza njega, a one uopšte nisu bile mirne.
U Podgorici je bilo, kako je to rekao voditelj programa, poznati sportski novinar Nebojša Šofranac, „crveno more“ od crnogorskih zastava i govori manje više nepolitičkih pojedinaca koji su zazvečali. Na meti je ponajviše bio Dritan Abazović, lider pokreta „Ura“, koja je sa četiti mandata najslabija opoziciona lista koja će formirati vlast, ali pošto je reč o građanskom pokretu „jedan korz jedan“, a uz to o lideru koji etnički Albanac, oni koji naginju dosadašnjim vlastima vide ga kao najranjiviju kariku u dosadašnjoj opoziciji. Tako su mu poručivali da je „došla poslednja ura“, da će ostati upamćen kao izdajnik ako preda Crnu Goru četničkim vojvodama, a pominjala se i „ravnogorska fukara“ i naravno nezaobilazno „nikad više 1918“.
Uz to se zaklinjalo „jedinom kralju“, kralju Nikolu Petroviću – bio je to, dakle, malo i monarhistički skup – i poručivalo kako je vječna Crna Gora, onako kako je na Tviteru u vreme održavanja mitinga napisao odlazeći premijer Duško Marković, koji kao i vlada i ceo DPS nemaju nikakve veze za organizacijom tog mitinga koji su, eto, samo tako gromoglasno reklamirali.
Tako su se branioci države Crne Gore protiv „srpskog nacionalizma“ borili crnogorskim nacionalizmom i konzervativizmom, a vlast je iako nepotpisana na ovaj hepening poslala poruku da će ostati dosledna svojoj politici, i iz opozicije raditi ono što je poslednjih oko dve decenije radila – plašila Crnu Goru od velikosrpske agresije. Koliko god se DPS busao u grudi da vodi politiku budućnosti i da se ne osvrće, kao njihovi protivnici, u prošlost, ove poruke – neko će reći i oproštajne poruke odlazeće vlasti – više su bile usmerene u 1918. nego u bilo koju godinu koja je pred nama.
Svakako im ne ide u račun i to što je sa suprotne strane stoji trijumvirat koji mnogo više oslikava Crnu Goru koju i oni sami reklamiraju gde su i Srbi, Crnogorci, Albanci, približavaju se i Bošnjaci…
Dritan Abazović, mladi politikolog koji ima zanimljiv balkanski „bekgraund“ – iz ulcinjske albanske porodice, školovao se u Podgorici i Sarajevu, a ima braću i sestre u koji žive u Sarajevu i Beogradu – i samom svojom pojavom je postao simbol tog jedinstva zbog čega njegovih pet odsto glasova na ovim izborima vredi mnogo više nego ta četiri mandata. I time su pritisci na njega veći. Kažu da je Dritan morao da nabavi i drugi telefon koliko su ga zvali iz DPS-a.
A Zdravko Krivokapić, lider najjače opozicione liste okupljene oko Demokratskog fronta, koji je prošle nedelje u intervjuu za Nedeljnik rekao da je Abazovića i Aleksu Bečića (mladog lidera druge opozcione liste koja je osovjila 10 mandata) upoznao tek u jednoj emisiji tokom kampanje. A sada, eto, uveren je da je Abazovića dobro upoznao.
„Koliko ga poznajem lično, mislim da je to čovjek koji će na svoja pleća poneti i veća opterećenja, nego što je ovo sada…“
NAPOMENA: Tekst je objavljen u štampano izdanju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrta 10. septembra. Digitalno izdanje dostupno na Nstore.rs.
Tagovi
