Za Predraga Vujovića će reći „on je doveo PR u Jugoslaviji i Srbiju“; često ga zovu i „guru“ PR-a; osnovao je prvu PR agenciju još davne 1992, a pre toga vodio najveće PR projekte u Jugoslaviji: Zimske olimpijske igre u Sarajevu i Univerzijadu u Zagrebu; bio je savetnik Ante Markovića; uveo je PR u preko 350 organizacija u Srbiji i regionu; radio je kompleksne PR projekte i izveštio se za krizne situacije, a imao ih je priličan broj vodeći PR vlada i država u regionu.
„Marković je bio uporan i ja dolazim u Beograd i Jugoslaviju i postajem savetnik za marketing. Sve je odlično funkcionisalo, naš proizvod se zvao ‘društveno-ekonomska reforma Jugoslavije’, jer vlada Ante Markovića je menjala politički sistem iz jednopartijskog u višepartijski, iz društvenog vlasništva prelazilo se u privatno. Makroekonomski pokazatelji su bili odlični. Međutim, te centrifugalne sile koje su razbijale Jugoslaviju su bile mnogo jače. Posebno je to bilo značajno u medijima. Mi, kao vlada, imali smo Tanjug, ‘Borbu’ i Radio Jugoslaviju. Ali televizije su bile u rukama republika, a tada je u Srbiji i Hrvatskoj na vlasti bila nacionalistička garnitura“, ispričao je Vujović za novi Nedeljnik.
„Duboko sam ubeđen, da je postojao internet početkom devedesetih, da se Jugoslavija ne bi raspala. Ovako kako smo osmislili komunikaciju Vlade i sve PR i promo kampanje, samo nam je internet nedostajao. Mi bismo dobro koristili moć društvenih mreža. Mi smo bili tada u prednosti što se tiče komunikacijskih znanja, ali ne i sredstava. Zato bismo putem društvenih mreža potpuno zavladali komunikacijom. Nije bio toliki jaz unutar generacija i unutar porodica. Tada bi i roditelji, babe i dede, zbog svoje dece, glasali za Antu Markovića“, priča Vujović.
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 17. juna
Čitaoci na poklon dobijaju knjigu o Mihajlu Pupinu i Mond diplomatik na srpskom jeziku
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
Ivan ZG
Jugoslavija je država koja nikad nije trebala ni nastati tako da je iluzorno pričati o tome što bi je spasilo. Raspad Jugoslavije bio je samo pitanje vremena, a bilo je nemoguće da se to desi bez krvi.
Nesa
Raspala bi se 100% i sa internetom.