Više od polovine pacijenata koji koriste neki od najčešće prepisivanih antidepresiva u Srbiji ne uzima odgovarajući dozu leka – uzimaju manje nego što im je potrebno a oko pet odsto pacijenata je predozirano. To je pokazalo istraživanje koje je ispitivalo adekvatnost doziranja četiri najčešće prepisivana antidepresiva, koji čine više od 75 odsto svih prepisanih antidepresiva ili tri miliona pakovanja od ukupno četiri miliona pakovanja lekova ove vrste koliko ih se u Srbiji godišnje proda.
Ova četiri koja su ispitivana su esticalopram, sertralin, paroksetin i venlafaksin. Farmaceutske kuće ih prave pod drugim nazivima ali su ovo nazivi molekula koji su u osnovi tih lekova koji se koriste u tretmanu depresije.
Profesor Marin Jukić sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, koji je doktorirao u Izraelu i radio u Švedskoj, idejni tvorac i vođa istraživanja, kaže za Nedeljnik da svaki od tih lekova ima svoje standardne doze koje se daju pacijentima i, u proseku, te doze su dobre ali ono što je problem, to je što nisu svi pacijenti isti i nekima je potrebno malo više, a nekima malo manje od te standardne doze.
Premala doza znači da pacijent neće odgovoriti na lek, male količine mogle bi da imaju pozitivan željeni efekat, dok prevelike mogu da izazovu negativan efekat ili čak budu smrtonosne. Zato je pitanje određivanja adekvatne doze vrlo kompleksno i važno. Ono što se dešava kada je pacijentu potrebno više doze, on se praktično otarasi leka, odnosno lek se metaboliše iz urina puno brže i onda je potrebno više da bi se u mozgu postigla odgovarajuća koncentracija tog leka. Neki pacijenti imaju određenu predispoziciju zbog određene genetike da nagomilavaju lek i njima je potrebna manja doza jer ako im se da prosečna doza može doći do neželjenih i toksičnih efekata.
Dok naučnici pokušavaju da otkriju koja je doza leka najbolja za konkretnog pacijenta, sa druge strane postoji krajnost da neki ljudi „najbolje znaju svoju dozu“. I dok su lekari vrlo oprezni sa lekovima, opšte je poznato da se antidepresivi, kao i mnogi drugi lekovi, od antibiotika pa do lekova „za smirenje“ ili „za spavanje“ uzimaju na svoju ruku. Setimo se prošlogodišnjeg začetka „histerije“ u potražnji za ozempicom, lekom za dijabetičare, koji je masovno počeo da se koristi za mršavljenje i pored nekih neželjenih efekata koji će se pojaviti u međuvremenu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
