Antibiotici su osnovni deo moderne medicine i svake godine spasavaju milione života. Međutim, kruže priče da dok rešavamo jedan, pravimo drugi problem. Oni, izgleda, mogu štetiti normalnom bakterijskom sistemu na koji se naše zdravlje oslanja, piše BBC.
Kako naša tela sadrže trilione bakterija bez kojih ne možemo da živimo – sa najvećom gustinom u našim crevima, javlja se pitanje – da li trajno oštećujemo ovaj ključni deo našeg tela svaki put kada uzimamo antibiotike?
„Mikrobiom creva je složena mreža mikrobiotskih oblika života i svih stvari koje su im potrebne da bi se održale u niši tela“, kaže konsultant kolorektalnog hirurga na Imperijal koledžu u Londonu Džejms Kinros.
Mikrobiom creva igra ogromnu ulogu u održavanju našeg zdravlja, uključujući regulisanje imunološkog sistema i pomaganje varenju. Stručnjaci tvrde da su antibiotici jedna od najvećih pretnji za naše crevne mikrobiome.
Antibiotici, koji se obično propisuju za lečenje i prevenciju bakterijskih infekcija, predstavljaju kamen temeljac moderne medicine. U procesu ciljanja bakterija koje izazivaju infekciju, mogu nenamerno da izbrišu i druge bakterije.
Među naučnicima raste zabrinutost zbog zdravstvenih implikacija našeg sve većeg oslanjanja na antibiotike, a tome svedoči podatak da su između 2000. i 2015. godine, globalni recepti za antibiotike porasli za 65%. Problem sa ovom sve većom upotrebom antibiotika je dvostruki: šteta nanesena našim mikrobiomima creva i rastuća otpornost bakterija na antibiotike.
„Antibiotici narušavaju zamršeni ekosistem našeg crevnog mikrobioma i tako dovode preživele bakterije u veći rizik da doniraju svoje otporne gene patogenima“, kaže profesor laboratorijske i genomske medicine Gautam Dantas.
Znamo da što je raznovrsnija populacija naših crevnih bakterija, to bolje. Ali, svaki kurs antibiotika predstavlja smetnju, jer antibiotici nisu dovoljno precizni da ubiju samo patogene bakterije koje izazivaju infekciju. Umesto toga, imaju kolateralni utivaj – idu na sve bakterije u našim crevima. Da, to znači da pogađaju i one „dobre“.
Kada su naučnici retrospektivno pogledali mikrobiome ljudi koji su imali infekciju praćenu kursom antibiotika, priča Dantas, otkrili su da se raznolikost mikrobioma uglavnom oporavlja u roku od nekoliko meseci. Međutim, upozorava da se kod nekih ljudi neke dobre bakterije nikada više ne pojave.
Dantas i njegov tim istraživača proučavali su uzorke fekalija sakupljene od dece lečene u pedijatrijskoj bolnici povezanoj sa njegovom laboratorijom. Ovi uzorci su prikupljani rutinski, pre bilo kakvih infekcija i antibiotika, što je omogućilo njegovom timu da vidi promene kod dece koja dobiju infekciju i kasnije dobijaju antibiotike.
Dantas je koristio ove uzorke da uporedi promene u mikrobiomu creva nakon antibiotika u dve grupe novorođenčadi – prevremeno rođene bebe, koje su rođene pre 36. nedelje, i terminske bebe rođene posle 36. nedelje.
„Ono što znamo dešava se kod odraslih, a kod beba je dramatičnije: manja raznolikost mikrobioma i veliki skokovi u genima otpornim na lekove“, kaže on.
Dok se efekti razlikuju od osobe do osobe i zavise od našeg uzrasta, naučnici se slažu da efekti toka antibiotika mogu biti trajni.
„Neki ljudi su veoma podložni oštećenjima u mikrobiomu od antibiotika, a njihova ekologija njihovog mikrobioma će se dramatično promeniti i nikada se neće vratiti na ono što je bila pre doze antibiotika“, kaže Džejms Kinros.
„Gubimo raznolikost u našim crevima i ključni mikrobi koji su nas održavali stotinama hiljada godina na vremenskoj skali bez presedana.
Naučnici još uvek pokušavaju da razrade dugoročne zdravstvene posledice upotrebe antibiotika na mikrobiome creva.
„Znamo da antibiotici imaju kapacitet da utiču na svaki pojedinačni domen funkcije mikrobioma. Ne dovode samo do smanjenja broja bakterija, već utiču i na funkciju mikroba na složene, individualizovane načine koje ne razumemo dobro”, priča Kinros.
Nije samo uticaj na crevne bakterije ono što izaziva zabrinutost, već i sekundarne posledice na razvoj imunog sistema. Studije pokazuju da uzimanje ponavljajućih doza antibiotika ima kumulativni efekat, a uticaj je takođe veći ako uzimate dozu šireg spektra. Ovo se često naziva „hipoteza višestrukih pogodaka“.
„Ti nasumični događaji proširenja, s vremena na vreme, pogodiće kritičnu grešku. Ovo je čudan evolucioni eksperiment koji izvodimo na sebi svaki put kada uzmemo antibiotik”, objašnjava Gautam Dantas.
Druga posledica dugotrajne upotrebe antibiotika je rizik od rezistencije. Kada je populacija bakterija izložena antibiotiku, one koje nemaju gene za otpornost na antibiotike, imaju tendenciju da umiru. Ali oni koji ih imaju – ili geni koje su pokupili iz svog okruženja, ili mutacije koje su nastale spontano – preživeće. Ovo postaje problem kada patogene bakterije ubiru plodove ove adaptacije.
„Svaki put kada primenimo antibiotike, povećava se proporcionalni rizik od obogaćivanja crevnog mikrobioma za gene otporne na lekove, tako da sledeći put kada se patogen pojavi, možda će moći da pokupi neke od ovih selektivnih otpornih gena iz creva”, kaže Dantas.
Ovaj proces nije ograničen samo na naša creva, kako kaže profesor evolucije i mikrobiologije na Univerzitetu u Oksfordu Craig MacLean.
„Otporne bakterije mogu da migriraju iz creva u druga područja, tako da ono što se dešava u crevima ima uticaj na ostatak našeg tela“, govori on.
Štetan i spasonosni uticaj antibiotika jedna je od najvećih zagonetki koja muči naučnike širom sveta. Iako ne postoji jedno rešenje, postoje pristupi koji bi mogli da ublaže štetne efekte antibiotika na naše zdravlje.
„Antibiotici su neverovatni lekovi koji su spasili milione života. Oni su veoma dragoceni resursi i treba ih koristiti, ali moramo da razumemo – kako „, kaže Kinros.
Najveći alat koji nam je trenutno na raspolaganju, kako pojašnjava , vanredni profesor za mikrobiologiju creva na Univerzitetu u Lidsu Entoni Bakli, jeste ishrana. „
“Ishrana je jedan od najvećih pokretača uspostavljanja ljudskog mikrobioma“, kaže on.
Ironija koja leži u osnovi upotrebe antibiotika je u tome što svaki put kada ih uzimamo potencijalno smanjujemo sposobnost tela da se bori protiv infekcija i samim tim povećava se naše oslanjanje na antibiotike.
„Mnogo je bolje ne oslanjati se na antibiotike“, kaže Kinros i zaključuje da se „ umesto toga treba fokusirati na bio-otpornost naše unutrašnje ekologije tako što ćemo se zdravo hraniti, posebno u ranom životu osobe, jer tada antibiotici nanose najveću štetu. „
Tagovi
