Opozicija ne eksploatiše ni nalaz da 54 odsto njenih pristalica smatra da su protesti opravdani ali ne učestvuje u njima. Opozicija gaji preteranu iluziju o naprednjacima koji su protiv litijuma. Ima ih, ne malo u odnosu na tip monolitne liderske partije, ali beznadežno malo za partijski litijumski raskol. Tek nema takvih kuražnih poslanika SNS ili njenih nazovi koalicionih partnera koji u dubini duše možda i imaju trunku sumnje u sveti litijum. Odnosno ne veruju da je baš litijum „najskuplja srpska reč“.
Građani više imaju poverenje u Vučića (49 odsto) nego što nemaju (36 odsto), što je u skladu sa i visokom, natpolovičnom autoritarnošću u društvu. Tačno je i da se medijski i na druge načine indukuje Vučićev kult ličnosti – jak vođa koji rešava probleme, ali za otvorenu autokratiju, pa i neostaljinizam, u Srbiji je samo osam odsto ispitanika. I nije sve u etatističkom voluntarizmu i manipulaciji narodom koji je sklon vođama, već i u Vučićevom aktivizmu, pa i nekim pozitivnim rezultatima pre svega u autoritarnoj modernizaciji zemlji. I u spektakularizaciji spoljne politike. Uvek treba voditi računa o hipokriziji javnog mnjenja. Vučić to razume. Tu većinsku indolentnost prema „najskupljoj srpskoj reči“ (ne litijumu, već Kosovu). Na pitanje: Za koga biste pre glasali, za partiju koja će više učiniti na rešenju pitanja Kosova i Metohije ili za partiju koja će više učiniti na planu poboljšanja standarda građana Srbije?, građani prednost daju standardu naspram Kosova. Za onu partiju koja će više učiniti na rešenju pitanja Kosova je 36 odsto (kad se kaže rešavanje, ne misli se na ispunjavanje takozvanog Nemačko-francuskog plana, već na približavanje Kosova Srbiji), dok je 44 odsto ispitanika za onu partiju koja će više učiniti na povećanju standarda, a da na Kosovu sve ostane kao što je sada.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 666
Tagovi
