Vlada Srbije želi da ruskim državljanima olakša dobijanje državljanstva. Oni bi, međutim, tada mogli bez vize da se kreću u šengenskom prostoru, a Evropska unija to ne želi. I već je upozorila Beograd, piše DW.
Od početka ruske invazije na Ukrajinu u Srbiju je ušlo oko 200.000 ruskih državljana, ali se ne zna koliko ih se trajno nastanilo. Za ulazak im nije potrebna viza, a oni koji imaju radno mesto ili su samozaposleni već sada dobijaju boravišnu dozvolu bez ikakvih problema, piše Noje Cirher cajtung.
Većina ruskih emigranata živi u Beogradu i Novom Sadu. Švajcarski list prenosi izveštaje medija prema kojima su Rusi od početka rata u Srbiji registrovali oko 3.000 firmi. „Vlada i predstavnici privrede nadaju da će ruski imigranti pružiti značajan doprinos razvoju Srbije. Većina njih dobro je obrazovana i mlada. Oni odgovaraju upravo onom segmentu stanovništva koji već dvadeset godina masovno napušta zemlju u pravcu Zapadne Evrope.“
Pritom, kako navodi list, mnogi Rusi rade u IT-sektoru i vlada u Beogradu želi da olakša proces sticanja državljanstva mladim, dobro obrazovanim pridošlicama: „Državljanke i državljani Rusije koji su samozaposleni ili rade u srpskoj firmi mogli bi da dobiju srpski pasoš već posle godinu dana.“
Švajcarski list navodi i da je većina ruskih emigranata u Srbiji protiv rata, da se mali broj politički angažuje, dok je većina došla kako bi izbegla mobilizaciju ili zbog pogoršanja poslovne situacije u domovini. „Mnogi bi verovatno želeli da se nastane u Zapadnoj Evropi, ali im je taj put onemogućen zbog viza.“
Noje Cirher cajtung piše da je plan vlade Srbije da ponudi rusima srpsko državljanstvo već nakon godinu dana izazvao reakciju Evropske komisije koja je „Beogradu nedavno uputila pismo upozoravajući da pažljivo prati tamošnju politiku u cilju rane identifikacije mogućih bezbednosnih rizika za EU. U pismu se navodi da je Brisel još 2022. jasno preporučio Beogradu da ukine programe državljanstva za investitore (koji se drugde nazivaju ’zlatni pasoši’).“
Beograd je to do sada praktikovao uglavnom sa turskim i arapskim investitorima, a sada bi program rado proširio na poslovne ljude iz Rusije. „Prošle godine je broj Rusa koji su dobili srpsko državljanstvo značajno porastao, za bar 70 odsto. Međutim, apsolutni brojevi su još uvek skromni, radi se o otprilike tridesetak osoba. Većinom su to poslovni ljudi i sportisti kojima je bez problema dodeljeno srpsko državljanstvo.“
„Od toga je profitirao i 19-godišnji bokser Aleksej Šendrik iz Moskve koji je srpski pasoš dobio za samo dva meseca.“ Navodi se još jedan primer: „Nedavno je srpsko državljanstvo stekao i Arkadij Mutavči, bivši dobavljač administracije Kremlja koji je, prema Radiju Slobodna Evropa, povezan i sa jednom firmom u Luksemburgu.“
Nije poznato, piše Noje Cirher cajtung, „da li su se ti novi Srbi odrekli ruskog državljanstva, kako to propisuje srpski zakon.“
Dvosekli mač
Švajcarski list ukazuje da EU „upozorenjem Beogradu želi da spreči da ruski državljani zahvaljujući srpskom pasošu dobiju bezvizni pristup Šengenskom prostoru“ i konstatuje da su „velike šanse da se Brisel izbori za svoje stavove“.
Evropska unija, piše list, „preti ukidanjem bezviznog režima za Srbiju“. Taj režim je zemlji dodeljen 2009. posle mukotrpnih reformi, a Noje Cirher cajtung ističe da bi se „svaka vlada koja bi dovela tu privilegiju u opasnost suočila s velikim pritiskom javnosti“.
„Stoga se računa da Beograd neće Rusima masovno dodeljivati državljanstva“ zaključuje se u tekstu, „pogotovo jer bi to moglo da se pokaže kao mač sa dve oštrice: više Rusa bi okrenulo leđa Srbiji i pokušalo da ode dalje na Zapad.“