„Politika SAD i Evropske unije podržava antidemokratske snage na Balkanu i stvara opasan potencijal za sukob. Da li će to Berlin prihvatiti“, pitaju se u listu „Tagescajtung“.
Dosadašnja strategija Zapada na Balkanu okreće se naglavačke. SAD i Evropska unija s jedne strane podržavaju borbu Ukrajinaca za demokratske i zapadne vrednosti, a na drugoj strani, na Balkanu, prihvataju etno-nacionalističke pozicije nadajući se da će tako ograničiti uticaj Moskve. To je teza koju u svom članku za Tagescajtung postavlja dugogodišnji dopisnik tog berlinskog lista iz regiona Erih Ratfelder.
„Dugo je zapadna strategija bila – demokratizacija država Zapadnog Balkana i njihovo uvođenje u zajednicu vrednosti Evropske unije. Od toga se, prema mišljenju nekih američkih kritičara, odustalo“, navodi list prenoseći tako mišljenje politikologa Januša Bugajskog koji ocenjuje da „demokratizacija društava, suočavanje sa prošlošću i ljudska prava na kraju više ne igraju nikakvu ulogu.“
„SAD zapravo žele da podele Balkan na tri zone uticaja: srpsku, hrvatsku i albansku. SAD i EU, prema mišljenju Bugajskog, sada teže dogovoru s etnonacionalističkim snagama na Balkanu i odustaju od dosadašnjih prozapadnih i demokratskih pozicija. S obzirom na rat u Ukrajini, u Vašingtonu se nadaju da će povući na stranu Zapada autokratskog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a i da istovremeno ugode hrvatskoj desnici koja je naklonjena Putinu.“
„Da li je to još jedna prekretnica“, postavlja pitanje autor članka. I zatim ocenjuje: „Pod uticajem rata u Ukrajini, Zapad menja svoju balkansku politiku. Međutim, ustupci Srbiji mogu da dovedu do opasnih sukoba, smatra jedan od najboljih poznavalaca regiona Kurt Basuener, iz berlinskog trusta mozgova Savet za politiku demokratizacije (DPC).“
Šta će da uradi Berlin?
Nemački list navodi i ovo: „To što su u Crnoj Gori nakon prošlih izbora ojačale prosrpske, a time i pro-Putinove snage, SAD i EU jednostavno su prihvatili. U BiH je oslabljen otpor prema Miloradu Dodiku, koji često otvoreno nastupa kao prijatelj Putina.“
„Dodik želi da vedri i oblači u čitavoj Bosni, bez obzira na državnu vladu, Vrhovni sud, međunarodne institucije i većinsko bošnjačko stanovništvo u Sarajevu. Dodik bi čak najradije ukinuo poziciju visokog predstavnika međunarodne zajednice koju trenutno obavlja nemački političar iz redova CSU Kristijan Šmit. On, naime, sa svojim posebnim ovlašćenjima, još uvek ima važnu reč u BiH. No, Dodik to više ne mora da radi, jer SAD, EU i visoki predstavnik mu čak više ni ne prete posledicama zbog njegove politike“, piše Tagescajtung.
I još: „Antidemokratski, nacionalistički ekstremisti hrvatskog naroda u Bosni i Hercegovini čini se imaju podršku, čak i protiv volje Bošnjaka. S podrškom iz Zagreba i široko rasprostanjenim lobiranjem iz Brisela, hercegovačkoj ekstremističkoj stranci HDZ pošlo je za rukom da preuzme vlast u Federaciji BiH. Mesecima su Eskobar, Borelj i Lajčak vršili pritisak na stranke koje nisu nacionalističke da pristanu na koaliciju s hrvatskim nacionalistima. Cilj je bio da se izbaci iz vlasti bošnjačka muslimanska nacionalna stranke SDA.“
Na kraju, autor članka u berlinskom listu situaciju sumira ovako: „Politika SAD i EU podržava antidemokratske snage na Balkanu i stvara opasan potencijal za sukob. Mnogi u Sarajevu pitaju se gde je zapravo glas nemačke politike, koji se donedavno doživljavao kao pozitivan. On se trenutno ne čuje. Da li će Berlin, ministarka spoljnih poslova, Zeleni i nemački aktivisti za zaštitu ljudskih prava, bez pogovora prihvatiti promenu paradigme na Balkanu?“
