Granični prelaz Rafa, ostaće jedino parče zemlje koje 2,3 miliona Palestinaca u Gazi povezuje sa spoljnjim svetom, i potencijalnim begom od rata. Iako Egipat prema sporazumu iz 2007. kontroliše taj granični prelaz, kada je u pitanju snabdevanje Gaze humanitarnom pumoći, glavnu reč ima Izrael.
Prelaz Keren Šalom, takođe na jugu Gaze, bio je zamišljen tako da omogući cirkulaciju isključivo robe, ali je bio blokiran čitavih 16 godina. Na suprotnom kraju pojasa, na severu, prelaz Erez vodi pored izraelskog grada Aškelona. Tamo se uputio mali broj Palestinaca koji imaju potrebu za hitnom medicinskom negom. Tako Rafa – uprkos velikom uticaju Izraela – ostaje jedino mesto gde Palestinaci imaju šansu za dobijanje dozvole za napuštanje Gaze.
Prelaz se nalazi na granici sa egipatskim Sinajskim poluostrvom. Široki pustinjski region u obliku trougla bio je tokom protekle decenije bojno polje na kome su se susretali egipatska vojska i džihadisti. Sa egipatske strane prelaza nalazi se Rafa, grad kojeg je vojska tada sravnila sa zemljom kako bi sprečila povratak civila i militanata u to područje.
Egipat je do sada tokom kriznih situacija dosledno ograničavao frekvenciju prelaza Rafa. Otkako je 2013. počeo period pojačanog sukoba sa džihadistima, vlada je slavinu dodatno zavrnula i zabranila prolaz humanitarnim organizacijama i novinarima. Palestinci su onda optužili Egipat da je pomogao Izraelu u šesnaestogodišnjoj blokadi zatvaranjem njihove jedine izlazne rute iz Gaze.
Egipatski zvaničnici do sada nisu bili voljni da otvore prelaz za bilo kakvo kretanje ni tokom najnovijeg napada Izraela na Gazu. Jedini uslov za eventualno otvaranje granice bio je da Izrael dozvoli da humanitarna pomoć uđe u Gazu. Izrael je bio spreman na ustupak, ako je sudeći po snimcima koji su pre nekoliko dana obišli intrnet na kojima se kamioni sa humanitarnom pomoći približavaju Rafa prelazu.
Međutim, egipatske vlasti, uključujući predsednika Abdel-Fataha al-Sisija, nagovestile su da nisu raspoložene da dozvole Palestincima da se nasele na severni Sinaj, strahujući da bi to moglo da dovede do trajnog preseljenja više od 2 miliona ljudi kojima Izrael neće dozvoliti da se vrate u Gazu.
Sisi je ukazao na posledice egzodusa Palestinaca iz Gaze, rekavši da bi nastanjivanje Palestinaca na Sinajskom poluostrvu, makar i privremeno, značilo da je Izraelu dopušteno da kontroliše ispražnjeni pojas Gaze.
„Neće biti popustljivosti ili rasipanja nacionalne bezbednosti Egipta ni pod kojim okolnostima.“, rekao je predsednik Sisi.
Hamasov politički lider Ismail Hani deli zabrinutost Sisija. On je prošle nedelje – nakon izjave Izraelske vojske da Palestinci jednostavno treba da napuste pojas čak i kad nisu u mogućnosti da to urade – rekao da „neće biti migracije iz Gaze u Egipat“.
Život na severu Sinaja je decenijama unazad očajan. Region se dugo žalio da ga Kairo zanemaruje zbog nedostatka osnovne infrastrukture, energije, pa čak i zemljišta pogodnog za život. Postoji ogromna oblast u blizini granice sa Gazom koja je uništena, kako bi se napravila „tampon zona“, kako je egipatske vlasti nazivaju, a vojska koja kontroliše to područje sprečila je lokalno stanovništvo da se vrati svojim domovima.
Egipat je blizu prihvatanja sporazuma koji bi omogućio prelazak Rafe stranim državljanima i državljanima sa dvojnim državljanstvom, sve dok je humanitarnoj pomoći dozvoljeno da uđe u Gazu. Takođe, među političkim krugovima u Kiru se priča kako postoji mogućnost da se prihvati veliki priliv Palestinaca na Sinaj ako međunarodni partneri za to daju ekonomske podsticaje. Ipak, čini se da su izgledi za dugoročnu finansijsku podršku Palestincima u Egiptu, bilo iz Kaira ili iz inostranstva, gotovo zanemarljivi.
Tagovi
