Ukrajina je dvojezična zemlja. Televizijski program se emituje i na ukrajinskom i na ruskom, a voditelji umeju da razgovaraju sa sagovornicima na jednom jeziku, pa da se prebace na drugi. U zapadnom delu zemlje se pretežno govori ukrajinski, a na istoku ruski. U Kijevu su potpuno bili stopljeni, govorila su se oba, sve do pre nekoliko dana, kada su gradske vlasti zabranile kulturne sadržaje na ruskom jeziku.
Pitanje jezika u Ukrajini osetljivo je još od aneksije Krima. Zapravo, to pitanje se proteže daleko u prošlost, ali od 2014. godine status ruskog jezika u Ukrajini jeste pitanje podignuto na viši nivo. Invazija na Ukrajinu, koja je počela u februaru 2022. godine, mogla je samo da potpali vatru.
Šta je za Ukrajince pitanje jezika?
Za Ukrajince je jezik važan deo nacionalnog identiteta i oni godinama tvrde da posredstvom jezika Rusija godinama degradira njihov nacionalni integritet.
Dvojezičnost je postala problematična 2014. godine kada je sa vlasti svrgnut proruski predsednik Viktor Juščenko. Na istoku Ukrajine su izbili protesti rusofonih stanovnika Ukrajine, koje je Moskva podržala.
Tada se jedan deo stanovništva, zbog uverenja da je ruski jezik sovjetsko nasleđe koje loše utiče na ukrajinski suverenitet, sukobio sa ovima koji su isticali da se vrši diskriminiacija ljudi koji govore ruski jezik.
Pre nego što je došao na vlast, sadašnji ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u gostovanju na ukrajinskoj TV, na ruskom jeziku rekao da će pitanje zakona o jeziku biti ispitano i pažljivo primenjivano jer, “ovim zakonom se ne sme ugroziti pravo nijedne od strana”.
Interesantno je da je sam Zelenski, inače, bio rusofon i da se bolje snalazio na ruskom, nego ukrajinskom jeziku, što za Kijev nije bila neobična situacija. Rat je sve to promenio.
Ali, „borba“ za ukrajinski jezik je počela nešto ranije.
Sa ciljem da jezik dobije poseban status, ukrajinski parlament je 2019. godine usvojio zakon kojim ukrajinski postaje obavezan za radnike u javnom sektoru – između ostalog za vojnike, nastavnike i lekare.
Rusija je to opisala kao podelu i diskriminaciju stanovništva koje se služi ruskim jezikom.
Vreme ruske invazije
Ukrajinski predsednik se danas građanima obraća na ukrajinskom ili engleskom jeziku, a ruski jezik koristi samo kada poručuje ruskoj vojsci da se preda ili ruskim građanima priča o Putinovoj surovosti.
Doduše, ukrajinski stanovnici su od rođenja naviknuti na ruski jezik i teško je to iskoreniti. Stanovnik Kijeva Mihailo Revenko, preneo je Gardijan, ispričao je da sa svojom majkom i dalje priča na ruskom i da je starijim generacijama teže da se menjaju, ali da prihvataju nove odluke mladih.
“Jedan od razloga ruske invazije jeste takozvano spasavanje ljudi koji govore ruski, a u okupiranim područjima zabranjen je ukrajinski jezik u školama i na univerzitetima, knjige na ukrajinskom su zabranjene i deca tamo uče istoriju iz udžbenika koje je odobrio Kremlj.”
U januaru ove godine, najpriznatiji ukrajinski univerzitet, Kijevsko-Mohiljanska akademija je zabranio ruski jezik u svom kampusu. Rektor i književni kritičar Sergij Kvit je tada objasnio da je “osam studenata i članova osoblja do sada poginulo na frontu“.
„Ukrajina vekovima trpi diskriminaciju i progon, a naše drame i tekstovi su zabranjivani u vreme rusifikacije. Studenti i dalje mogu da čitaju literaturu na ruskom, mi ništa ne palimo, nije to u našem duhu.“
Kako kažu Ukrajinci zabrana ukrajinskih udžbenika od strane Rusa znatno ugrožava nacionalno nasleđe. Čak 1.500 kulturnih objekata uništeno je tokom prethodne godine, rekao je ukrajinski ministar kulture Oleksandr Tkačenko.
Zbog svega toga je 13. jula gradsko veće Kijeva zabranilo kulturno stvaralaštvo na ruskom jeziku. Sva javna kulturna izvođenja, od predstava i koncerata, do knjiga i muzike. Kao razlog za ove, kako je navedeno neophodne mere je “zaštita ukrajinskog informacionog prostora od hibridnih uticaja Ruske Federacije”.
“Za jezik agresorske zemlje nema mesta u srcu našeg glavnog grada”, izjavio je zamenik predsednika gradskog Odbora za obrazovanje, nauku, omladinu i sport, Vadim Vasilčuk.
Volodimir Javorski iz ukrajinskog Centra za građanske slobode rekao je za Deutsche Welle da ova odluka nije legalna i da krši ustav.
„Lokalne vlasti nemaju parvo da regulišu ta pitanja i izriču zabrane, jer su diskriminišuće. Pravosuđe je već potvrdilo protivzakonitu prirodu tih odluka, ali neko ko prekrši ovaj moratorijum ne može biti izveden na sud. Sve te odluke lokalnih vlasti su čisto politički korak. Samo parlament Ukrajine može da podigne takvu zabranu na zakonski nivo, samo tada je obavezujuća i kršenje može da proizvede pravne posledice“.
Tagovi
