Nedostatak solidarnosti sa afričkim zemljama, koje su žarište virusa mpoks, predstavlja ozbiljnu opasnost ne samo za Afriku, već i za ceo svet, upozoravaju zdravstveni radnici širom sveta.
Proglašenje epidemije majmunskih boginja postao je globalni izazov, a kako kažu zdravstveni radnici širom sveta, ovo je test spremnosti i sposobnosti zdravstvenog sistema da se pripremi za buduće pandemije, i predstavlja presudni trenutak za očuvanje jednakosti u globalnom odgovoru na zdravstvene krize.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno je proglasila međunarodnu vanrednu situaciju u javnom zdravlju zbog drastičnog porasta slučajeva mpoks virusa, koji se šire van granica Demokratske Republike Kongo (DRK), gde je virus endemičan.
Više od 18.700 slučajeva i preko 500 smrtnih ishoda zabeleženo je ove godine u Africi, što već premašuje brojke iz cele 2023. godine. Kao odgovor na ovu situaciju, Afrički centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) proglasio je kontinentalnu vanrednu situaciju.
Saradnica u globalnom zdravstvenom programu, Dr Ebere Okereke, za Gardijan naglašava ozbiljne posledice koje bi mogle proizaći iz neadekvatnog odgovora na ove vanredne situacije.
„Posledice neadekvatnog reagovanja mogu biti ozbiljne, potencijalno dovodeći do širenja novih, opasnijih sojeva virusa. Došli smo u situaciju kada ova bolest više nije pretnja samo Africi, već i ostatku sveta,“ ističe dr Okereke. Ona takođe napominje da ove deklaracije pružaju priliku da se testira globalni odgovor na zdravstvene vanredne situacije u post-kovid eri i da se pokaže da su lekcije o globalnoj jednakosti naučene.
Pandemija kovida ostavila je duboke ožiljke na odnosima između bogatijih i siromašnijih zemalja, jer su resursi poput vakcina, testova i zaštitne opreme stizali u zemlje u razvoju znatno kasnije nego u razvijene države. Ova situacija dodatno je pogoršala nepoverenje među ekonomski manje razvijenim zemljama prema bogatijim nacijama, koje su često tretirale živote izgubljene u siromašnijim zemljama kao kolateralnu štetu u potrazi za profitom farmaceutskih kompanija.
Trenutni pregovori oko planiranog pandemijskog sporazuma, koji bi trebalo da reguliše globalni odgovor na velike epidemije, suočavaju se s ozbiljnim preprekama zbog pitanja jednakosti. Ključno pitanje je kako osigurati da zemlje u razvoju imaju jednak pristup lekovima i tretmanima u zamenu za svoje napore u praćenju patogena koji cirkulišu na njihovim teritorijama.
Nik Dirdan, direktor organizacije Global Justice Now, kritikuje sporo i neadekvatno delovanje bogatijih zemalja.
„Mpoks je godinama prisutan u nekoliko afričkih zemalja, ali ozbiljne akcije nisu preduzete dok virus nije postao pretnja Zapadu. Videli smo sličnu nepravdu tokom pandemije kovida, kada su životi izgubljeni u ekonomski slabije razvijenim zemljama sramotno tretirani kao kolateralna šteta u potrazi za sve većim farmaceutskim profitom,“ navodi Dirdan.
On poziva bogatije zemlje, da „ustanu protiv velikih farmaceutskih kompanija“ i podrže mere u pregovorima o pandemijskom sporazumu koje bi sprečile ovakvu duboko ukorenjenu nejednakost da se ponavlja iznova i iznova.
Sjedinjene Američke Države su najavile donaciju od 50.000 doza Jynneos vakcine protiv mpoks virusa Demokratskoj Republici Kongo, ali zdravstveni lideri u Africi ističu da je dugoročno neophodna održiva snabdevenost, uključujući proizvodnju vakcina na afričkom kontinentu.
Tagovi
