Škeljzen Malići je jedan od vodećih intelektualaca iz YU i eks-YU prostora, odličan poznavalac srpsko-albanskih odnosa, ali i savremene umetnosti kao i vizantologije. Rođen na Kosovu, studirao je u Beogradu gde je učestvovao u demonstracijama 1969, a kasnije je na beogradskom Filološkom fakultetu radio na Katedri za albanologiju. Osamdesetih se vraća na Kosovo gde 1990. osniva Socijaldemokratsku partiju Kosova. Objavio je nekoliko značajnih knjiga a i u doba najvećih zahlađenja dovodio je kosovske umetnike u Beograd. Bio je savetnik albanskog premijera Edija Rame.
Otac mu je partizan i nosilac Spomenice 1941. Upoznali smo se preko zajedničkog albanskog prijatelja, a zapravo nezvanično mnogo ranije preko srpskih, beogradskih prijatelja Milice i Trše, pa je bilo logično da intervju počnemo od beogradskih dana.
***
Kako je izgledao Beograd kada ste došli da studirate? Šta vas je intrigiralo i privlačilo?
Sa devetnaest godina sam upisao filozofiju u Beogradu. Beograd je i tada bio jugoslovenski kosmopolitski grad, Jugoslavija se otvarala prema svetu, ali ja sam brzo bio upao u „loše“ društvo levičara i anarhista. Vlada Mijanović mi je bio cimer u studentskom domu a Miša Vasić me je „regrutovao“ u grupu studenata koju će štampa nazivati anarholiberalističkom. Mi smo provodili mnogo vremena u prelepom dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, i Miša mi je jednoga dana rekao: „Zeni, imaš konspirativnu njušku, treba da budeš s nama.“ Pisali smo parole po gradu, kod grčke ambasade puštali muziku Mikisa Teodorakisa kada ga je vojna hunta uhapsila, podržavali smo Palestinu, studentske proteste u svetu, protestovali protiv rata u Vijetnamu. Vijetnamske demonstracije bile su najžešće novembra 1967. Počelo je skupom u Sali heroja na Filološkom, na izlazu iz fakulteta sačekala nas je milicija i tukla pendrecima. Dobio sam po glavi, čvoruga kao pingpong loptica. U Knez Mihailovoj, kod Američkog kulturnog centra, milicija nas je napala jašući na konjima, konji su se propinjali, nisu hteli na studente, plavci su padali kao tikve. Onda smo išli do američke ambasade, odakle nas je najurila murija, pa smo prolazeći pored Generalštaba skandirali „Vojska s nama!“. U policijskom izveštaju je pisalo „Vojska spava“, kao da smo pozivali na državni udar.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 05. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE DRUGI TOM IZ EDICIJE „UHVATI ZECA“
Tagovi
