Slučaj Pavela Durova, osnivača Telegrama koji je uhapšen u Francuskoj u okviru istrage o krivičnim delima u čijem se centru nalazi ta platforma, tek je jedan (istina, najzvučniji) primer procesa koji se poslednjih meseci vode protiv tehnoloških kompanija širom sveta.
Društvena mreža Iks obustavila je operacije u Brazilu zbog pretnji zatvorom jednom od rukovodilaca mreže, osnivač kompanije Bajnans Čengpenh Zao, priznao je krivicu da je prao novac, dok su se čelnici Iksa u Brazilu suočili sa hapšenjem zbog objava za koje je vlada želela da budu uklonjene sa sajta.
Međutim, rukovodioci internet kompanija u zapadnim demokratijama retko su se poslednjih godina suočavali sa ličnom odgovornošću za ono što se dešavalo na njihovim platformama. Ali iako sprovodioci zakona i regulatori pojačavaju kontrolu nad onlajn platformama, nije se često događalo da se sami čelnici tih kompanija pozovu na potpunu odgovornost.
Korak u tom smeru bilo je hapšenje Durova ovog vikenda, čime je pokrenuto pitanje da li tehnološki magnati poput Marka Zakerberga iz Mete takođe rizikuju da budu uhapšeni kada sledeći put kroče na evropsko tlo. Istorijski gledano, kompanije su smatrane odgovornim za prestupe svojih platformi, a ne pojedinci. I zakonski, u Sjedinjenim Državama i Evropi je visoka granica za krivično gonjenje pojedinaca za aktivnosti u njihovim kompanijama.
Durov nije zvanično optužen ni za jedno krivično delo, i danas je pušten iz pritvora. Iako su francuske vlasti otkrile malo detalja, osnivač Telegrama se suočava sa gomilom optužbi u vezi sa aktivnostima na Telegramu, uključujući materijal o seksualnom zlostavljanju dece, trgovinu drogom, prevaru, pranje novca, podržavanje krivičnih transakcija i odbijanje saradnje sa organima za sprovođenje zakona.
Za razliku od Mete, Gugla i drugih onlajn platformi koje se obično pridržavaju vladinih smernica, francuske vlasti su zamerale Telegramu da ne sarađuje sa organima za sprovođenje zakona. Durov je zauzeo poziciju da vlade ne bi trebalo da ograničavaju ono što ljudi govore i rade na mreži osim u retkim slučajevima, kažu stručnjaci.
Tehnološke kompanije obraćaju veliku pažnju na pravnu odgovornost sa kojom se njihovi rukovodioci mogu suočiti. Ove godine, Meta se uspešno izborila da Zakerberg bude uklonjen sa lsite optuženih u tužbi koju je pokrenuo državni tužilac Novog Meksika protiv kompanije zbog propusta u zaštiti dece.
U Kini, Rusiji i drugim zemljama koje ne spadaju u kategoriju „zapadnih demokratija“, američke tehnološke kompanije su ponekad povlačile svoje zaposlene da bi sprečile njihovo hapšenje. Postoji zabrinutost da će zaposleni biti korišćeni kao poluga da se kompanije primoraju da rade stvari poput uklanjanja sadržaja koji je nepovoljan za vladu.
Samo se nekoliko puta dosada dogodilo da najviši predstavnici tehnoloških kompanija snose odgovornost za poslove kompanija. Bivši rukovodilac kompanije „CompuServe“ Feliks Som osuđen je 1998. godine u Nemačkoj na uslovnu dvogodišnju kaznu zbog saučesništva u širenju pornografije na internetu. Bivši direktor Yahoo-a Timoti Kugl suočio se 2000. godine sa optužbama da je prodavao nacističke suvenire preko svoje veb stranice. Kim Dotcom, osnivač „Megauploada“, uhapšen je od strane američkih vlasti zbog kršenja autorskih prava u vezi sa njegovom veb-stranicom.
Jedan od izazova za tužioce i agencije za sprovođenje zakona je da dokaže da je osumnjičeni izvršni direktor znao za nezakonite aktivnosti na svojim platformama i da nije pokušao da obuzda štetu. To je teško pokazati, pošto su TikTok, YouTube, Snap i Meta, radili na uklanjanju nezakonitog sadržaja službenicima za sprovođenje zakona, tako da njihovi rukovodioci mogu da tvrde da su pokušali da urade pravu stvar.
Tagovi
