Svako zrno kafe pređe ogroman put da bi se našlo u našim šoljicama, evo kakve efekte ovo ima na klimatske promene, piše National Geographic.
Mnogi od nas jutro započinju uz kafu: dok neki biraju jak espreso ili tursku da ih brže razbudi, drugi se odlučuju za kapućino ili nes. Onda posle podne slično naručujemo u kafiću sa prijateljima. U činu ispijanja kafe svakako nismo usamljeni – štaviše, svakog dana čovečanstvo popije oko dve milijarde šoljica ovog napitka.
Dan po dan, na godišnjem nivou tako stižemo do potrošnje od oko 10 miliona tona kafe, sa arabikom i robustom kao vodećim sortama.
Kultivacija ove biljke ugrožena je u svetlu klimatskih promena – čak i pri umerenom zagrevanju, procenjuje se da će Brazil, kao najveći svetski proizvođač, do sredine veka izgubiti uslove za rast kafe na 80% površina na kojima se ona trenutno uzgaja.
Međutim, postoji i druga strana medalje: kafa ima sopstveni negativni uticaj na životnu sredinu – u pojedinim državama se zarad širenja plantaža u većem obimu krče šume. Ali posledice po planetu tu ne staju. Za uzgoj kafe su potrebni energija, voda, đubriva, pesticidi i mašine, a samim tim, dolazi do oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte.
Kafa je izuzetno osetljiva na klimatske promene
Priča o kafi počinje stotinama hiljada kilometara daleko od Srbije – u tropima, odnosno pojasu kafe koji se proteže kroz Latinsku Ameriku, Afriku i Aziju na velikim monokulturnim poljima.
Tokom sezone kiša uzgajivači seju seme ove biljke na svojim plantažama, a onda nakon 3-4 godine brige i redovnog navodnjavanja ubiru prve crvene plodove nalik trešnjama. Kako se radi o višegodišnjim zasadima, kafa je veoma ranjiva na promenljivost klime i širenje štetočina i bolesti kojima je neprestano izložena.
Preko 55% svetske kafe uzgaja se u Latinskoj Americi, a najveći proizvođač je Brazil. Pored latinoameričkog kontinenta, ističu se i Vijetnam, Kolumbija, Indonezija i Indija. Ipak, u svetlu globalnog zagrevanja, postavlja se pitanje: da li će naša kafa i u narednim decenijama imati isto poreklo?
Uzimajući u obzir osetljivost biljke na klimatske promene, autori nekoliko različitih studija došli su do zaključka da bi već do sredine veka uslovi na današnjim plantažama mogli da postanu neadekvatni za kafu.
Tako se u izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) o bezbednosti hrane navodi da će se Etiopija oprostiti od petine oblasti u kojima uspeva kafa ukoliko tamošnja temperatura poraste za 2,4 °C. Projekcije su još sumornije za Nikaragvu: preko 90% pogodnog zemljišta nestalo bi u slučaju da se ova država zagreje za 2,2 °C.
Prema istraživanju iz 2019. godine, kafa ni danas nije imuna na rizike nastale usled klimatskih promena: zbog porasta temperature i manjka padavina smanjuju se prinosi, ali i kvalitet samog zrna.
Dok neka područja trpe gubitke, drugima globalno zagrevanje ide na ruku – naime, teritorije koje su udaljenije ekvatora i veće nadmorske visine mogle bi vremenom da postanu odgovarajuća staništa za kafu. Ali, kako ističu naučnici, viši predeli možda nemaju dovoljno duboku i bogatu zemlju za plantaže ili se već koriste u druge svrhe: za proizvodnju traženijih useva ili za obezbeđivanje ekosistemskih usluga.
Drugim rečima, pitanje je da li ima dovoljno prostora pogodnog za kafu u ovim promenjenim uslovima.
Ali klimatske promene ne štete kafi samo podižući živu u termometru naviše i remeteći padavinske obrasce: još jedna velika briga za uzgajivače jeste ekspanzija štetočina i bolesti.
Mala buba latinskog naziva Hypothenemus hampei, koja napada kafu, godišnje na plantažama napravi štetu od 500 miliona dolara. Posebnu glavobolju zadaje etiopijskim poljoprivrednicima – pre šezdesetak godina tamo uopšte nije bila primećena, ali se do 2003. raširila jugozapadnim delovima Etiopije.
Međunarodni tim istraživača predvođen stručnjacima iz Kenije sproveo je 2009. godine eksperiment – tom prilikom oni su pokazali su da se optimalna temperatura za razmnožavanje ovih insekata kreće u rasponu od 25 do 27 °C, a štetočine mogu da prežive temperature između 15 i 32 °C. Ako se mesta sa dnevnim temperaturnim prosekom od 26,7 °C zagreju, to bi moglo jako da utiče na dinamiku populacije i da se odrazi na uzgajivače u kišovitim podnebljima poput Kolumbije.
Sa druge strane, kafa je demonstrirala svoju važnost u borbi protiv klimatskih promena: agrošumarski sistemi u kojima drveće raste u simbiozi sa višegodišnjim kulturama, kakva je i ona, mogu da budu efikasniji u skladištenju ugljenika u odnosu na one koji sa jednogodišnjim biljkama. Plantaže kafe u polusušnim regionima doprinose povećanju pokrivenosti stablima zahvaljujući prirodnoj regeneraciji, a shodno tome smanjuju se štetne emisije.
Izazovi nastupaju ako dođe do suše zato što se tada kafa i drveće takmiče za ograničene vodne resurse, te je stoga veoma bitno analiziranje lokalnog konteksta.
Negativni uticaji proizvodnje kafe
Da bi kafa poprimila prepoznatljiv oblik zrna ili smeđe praškaste sirovine, neophodno je da, posle branja sa plantaža, prođe nekoliko različitih faza – vrlo verovatno na nekoliko različitih lokacija.
Bobice kafe se najpre čiste od opne, posle čega sledi sušenje i mlevenje. Upakovana u platnene kese, kafa utovarena u avione ili na brodove putuje ka proizvođačima u čijim fabrikama prolazi kroz proces prženja zrna, ponovnog mlevenja i pakovanja. Tek tada namirnica je konačno spremna za potrošače.
Uprkos tome što su se latinoameričke, afričke i azijske države pozicionirale kao najveći uzgajivači, one više od 90% kafe izvoze u njenom sirovom, neprženom obliku, a finalni koraci proizvodnje odigravaju se pretežno u Severnoj Americi i Evropi.
Dakle, kako bi kesa kafe stigla do nas, treba da prevali dug put. Baš kao i do zemalja koje po glavi stanovnika popiju najveće količine kafe – na primer, Finske, Norveške i Islanda.
Poređenja radi, mi u Srbiji u proseku, kao pojedinci, ne popijemo ni upola kafe koliko popije prosečni Finac, Norvežanin ili Islanđanin. Ovde se popije nešto preko četiri kilograma tokom godine.
Ali najveći udeo u karbonskom otisku kafe zapravo ne otpada na transport, već na sam uzgoj – prema ocenama nemačke kompanije Tchibo, preko polovine emisija gasova sa efektom staklene bašte u proizvodnji kafe nastane upravo na plantažama.
Otkud to? Odgovor leži u korišćenju energije, vode, đubriva, pesticida i mašina.
Oko 30% karbonskog otiska pripisuje se potrošnji, a ostatak transportu, obradi i odlaganju otpada.
Velike razlike javljaju se između konvencionalne i održive proizvodnje. Jedan naučni rad koji su napisali istraživači iz Univerzitetskog koledža u Londonu 2020. godine donosi uvide u to: procenjuje se da prosečan karbonski otisak kafe sorte arabika, uvezene u Ujedinjeno Kraljevstvo iz Brazila i Vijetnama, iznosi 15,33 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida na svaki proizveden kilogram.
Ukoliko se smanji upotreba hemikalija, a transport se sa aviona prebaci na brodove, karbonski otisak kafe smanjuje se čak četiri puta – na svega 3,51 kilograma ekvivalenta ugljen-dioksida za kilogram kafe.
Naposletku, i vi kao uživalac kafe imate priliku da neutralizujete pritisak vašeg rituala na klimu – birajući espreso umesto napitka sa mlekom ili zagrevajući vodu na gasnom šporetu umesto u kuvalu. Takođe, ne bi trebalo da koristite više kafe ili vode nego što vam treba.
U analizi, koju je objavio časopis Conservation, stoji da je najodgovorniji izbor zapravo instant kafa koja ima duplo niži karbonski otisak, na 280 militara vode, u poređenju sa filter kafom.
S obzirom na to da štetne emisije toliko variraju, važni su i izbori potrošača. Iako je tržište i dalje malo, interesovanje za organsku i kafu sa eko oznakama raste. Dodatno, karbonski otisak mogao bi da se umanji i naporima industrije kao što je premeštanje tehnologije i proizvodnih pogona u države-uzgajivače kako bi se kafa pržila i mlela na domaćem terenu.
Kafa je nesumnjivo na udaru klime, ali je i klima na udaru kafe, tako da neutralizacijom svog doprinosa klimatskim promenama, proizvođači kafe između ostalog – izlaze u susret i samima sebi.
Tagovi
