Kod nas (a i u svetu) ljudi su skloni da uzimaju antibiotike na svoju ruku. Povodom Evropskog dana racionalne upotrebe antibiotika (18. novembra), u izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), objavljenom prošle nedelje, navodi se da je od 2016. do 2020. zabeleženo značajno povećanje infekcija i smrtnih slučajeva zbog antimikrobne rezistencije, a da se njen uticaj na zdravlje može porediti sa uticajem gripa, tuberkuloze i HIV/AIDS zajedno. Procenjuje se da u Evropskoj uniji, Islandu i Norveškoj godišnje umre više od 35.000 ljudi zbog antimikrobne rezistencije.
Šta je to što većina ljudi ne zna o antibioticima, a što bi moglo da im promeni odnos prema ovom leku – da ga više nikada ne uzmu na svoju ruku ili čak daju detetu, pričala je profesorka Medicinskog fakulteta dr Milica Bajčetić.
“Antibiotici kao i svaki drugi lekovi mogu izazvati neželjena dejstva koja mogu biti kratkoročna poput dijareje (proliva), mučnine, ali mogu ostaviti i trajne posledice na naš organizam poput oštećenja bubrega, jetre, tetiva. Kod male dece i starijih ljudi veća je verovatnoća da će se ispoljiti neželjeni efekti. Osim toga, kod dece mogu uticati na razvoj autoimunskih oboljenja poput juvenilnog reumatskog artritisa ili dijabetesa tipa 1. U Srbiji, najveći broj prijavljenih neželjenih dejstava lekova kod dece vezan je za upotrebu antibiotika.”
Profesorka je iznela primer da je jedna žena ispričala kako uzima antibiotik protiv hrkanja u Dnevniku RTS-a u sklopu priloga sa skupa o racionalnoj upotrebi antibiotika na samom početku kampanje koja se sprovodi od 2015. godine. Priznaje da je nije puno iznenadilo jer je to prava slika medicinske nepismenosti jednog dela stanovništva, a kao lekar se sa mnogim primerima (zlo)upotrebe antibiotika susretala u praksi.
“Deo stanovništva jednostavno nije informisan o neželjenim posledicama koje ne samo antibiotici nego i svi ostali lekovi mogu da ispolje i nepotrebno, trajno im ugroze zdravlje. Kada su antibiotici u pitanju, tu je šteta još veća jer se nepotrebnim uzimanjem doprinosi stvaranju otpornosti bakterija prema leku. U praksi to znači da takva otporna bakterija može nekog da ubije. Žrtve su uglavnom pacijenti sa slabim imunitetom, hroničnim bolestima, mlađa deca i stariji ljudi. Potrošnja antibiotika, uprkos pandemiji COVID-19, u pedijatrijskoj populaciji beleži kontinuiran trend pada od 2015. godine kada smo bili rekorderi po potrošnji u Evropi”, kaže profesorka Bajčetić.
Antibiotik ubija i dobre i loše bakterije, deluje kao „tepih bomba“ i sve redom sravni. Naš organizam živi u skladu sa bakterijama od rođenja. Mikrobiom creva čini složena zajednica različitih mikroba uključujući i bakterije i viruse. Svaka bakterija ima važnu funkciju u našem organizmu. Na primer, neke od njih nam pomažu da efikasno koristimo hranljive sastojke i sprečavaju patogene, „loše“ bakterije da se nasele u našim crevima. Od balansa među bakterijama nam zavisi i raspoloženje, san, ponašanje, zbog važne funkcije koju one imaju u sintezi serotonina poznatijeg kao “hormon sreće”. Bakterije takođe učestvuju u sintezi hormona estrogena ali i vitamina K, koji pored brojnih funkcija u našem organizmu ima značajnu ulogu u stimulaciji imunskog sistema. Upotreba antibiotika, a naročito onih širokospektralnih, koji deluju na više bakterijskih sojeva, može da naruši ravnotežu među bakterijama koje čine crevnu floru.
“Antibiotici mogu podjednako uništiti i dobre i loše – patogene bakterije što će za posledicu imati narušene procese u kojima ’dobre’ bakterije učestvuju. Prema objavljenim istraživanjima, potrebno je između šest meseci pa i do sedam godina da se obnovi bakterijska flora nakon upotrebe antibiotika”, navodi profesorka Bajčetić.
Patogene bakterije koriste svaku priliku da u kontaktu sa antibiotikom koji ih ne uništi (niska doza, propuštanje noćne doze, prestanak korišćenja odmah nakon prestanka simptoma itd.) prilagode svoje ćelijske strukture i metaboličke procese da ih u narednom kontaktu antibiotik ili ne prepozna ili bude sam uništen od supstanci koje bakterija proizvodi u samoodbrani. Antimikrobne supstance koje se nalaze u sredstvima za higijenu poput sapuna takođe mogu doprineti rezistenciji na antibiotike. Svakodnevno konzumiranje namirnica poput mleka i mesa koje sadrže u tragovima antibiotike jesu takođe faktori rizika za antimikrobnu rezistenciju, objašnjava profesorka Bajčetić.
“Svi ovi faktori doprineli su da je većina antibiotika postala neupotrebljiva zbog visokog stepena otpornosti bakterija. Prema podacima objavljenim 2020. godine u časopisu Lancet, procenjuje se da je 2019. godine u svetu umrlo čak 1,2 miliona ljudi, a da se pet miliona smrtnih ishoda dovodi u vezu sa antimikrobnom rezistencijom. Ukoliko se ovaj trend nastavi, kao posledica antimikrobne rezistencije biće oko deset miliona smrtnih ishoda na godišnjem nivou u svetu do 2050. godine, prema procenama objavljenim u časopisu The Review on Antimicrobial Resistance”, upozorava profesorka.
Prema specijalnom istraživanju Eurobarometar, svaki drugi Evropljanin i dalje pogrešno misli da se antibiotici koriste protiv virusa, ali istovremeno je 23 odsto ispitanika reklo da je protekle godine uzelo antibiotik, što je najmanji broj od 2009. Ali ima lekara koji odmah prepišu antibiotik „za svaki slučaj“ i „da se dete ne muči“. Da li se virusne infekcije leče antibioticima i da li je i kada opravdano dati antibiotik kod prehlade i gripa, što je nekada slučaj kod lečenja dece. Istraživanje je pokazalo i zabrinjavajući nedostatak svesti građana o adekvatnoj upotrebi antibiotika. Samo polovina ispitanika zna da su antibiotici neefikasni protiv virusa. Grip i prehlada su virusom izazvane infekcije. Antibiotici deluju isključivo na karakteristične strukture bakterijske ćelije ili metaboličke procese. Upotreba antibiotika u lečenju virusnih infekcija nema nijedno naučno opravdanje, naglašava profesorka Bajčetić.
“Antibiotici se profilaktički propisuju samo pacijentima sa oštećenim imunitetom zbog pretpostavke da organizam oslabljen od strane virusne infekcije postaje laka meta za bakterijsku infekciju. Zdravom detetu sa virusnom infekcijom ne samo da nećete olakšati tegobe već ćete dodatno iskomplikovati dijagnostiku, a moguće je čak i pogoršati stanje. Nedavno sam imala slučaj da su roditelji trogodišnjoj devojčici sa aftama na svoju ruku dali visoke doze amoksicilina što je značajno pogoršalo simptome i patnju deteta. Devojčica zbog razbuktalih afti u usnoj duplji nije mogla nekoliko dana da se normalno hrani. Svaka nepotrebna upotreba antibiotika uništava “dobre” bakterije koje imaju ulogu “trenera” imuniteta u našem organizmu. Kada “treneri” nestanu, organizam reaguje prekomerno na virusne i druge stimulanse oštećujući i sopstvena tkiva.
Uprkos činjenici da je bolest COVID-19 uzrokovana virusom SARS-CoV-2 iz porodice koronavirusa i da nema smisla davati antibiotike bez dokaza o udruženoj bakterijskoj infekciji, antibiotici su bili veoma često propisivani širom sveta. Metaanaliza objavljenih podataka o upotrebi antibiotika kod pacijenata sa kovid infekcijom pokazala je da je prevalenca propisanih antibiotika bila čak 74,6% a da je pritom prevalenca bakterijskih infekcija iznosila svega 8%. “Najviše antibiotika je propisano na Bliskom istoku i u Aziji, a najmanje u Evropi i Severnoj Americi. Najčešći konzumenti su bili stariji odrasli pacijenti. Zemlje severne Evrope imaju najbolje rezultate zahvaljujući restrikciji izdavanja recepata za antibiotike bez dokaza o njihovoj neophodnosti i politike zabrane i kažnjavanja izdavanja antibiotika u apotekama bez recepta. Pandemija COVID-19 će definitivno da se negativno odrazi na već kritičnu situaciju sa rezistencijom na antibiotike”, zaključuje profesorka Bajčetić.
