Onlajn svet nije mnogo drugačiji od oflajn sveta, s ove strane ekrana, ali ima neke svoje specifičnosti. Recimo u trgovini. Kad uđete u oflajn radnju, u prilici ste da pipnete robu, da je probate, da odmerite visinu i težinu, vidite kakva je tekstura, saznate kakav joj je miris… Kad uđete u onlajn prodavnicu, toga nema. Sve se svodi na sliku i opis. I poverenje. Na internetu kupac mora da veruje prodavcu da je slika adekvatna, a opis veran, i da će za svoje pare dobiti upravo ono što je poručio. Zato e-prodavci moraju posebno da rade na izgradnji poverenja svojih kupaca.
Poverenje je kao slagalica sa mnogo delova, i svaki deo mora da se uklopi da bi se poverenje steklo. Identitet trgovca je jedan od tih delova. Na internetu, kao i van njega. Međutim, na internetu postoji jedan delić koji se često previđa, a koji predstavlja jedan od osnovnih elemenata onlajn identiteta. Reč je o internet domenu. On formira adresu veb-sajta na kome (treba da) počiva kompletno onlajn poslovanje i adresu e-pošte na kojoj (treba da) se bazira sva poslovna komunikacija.
Preporuka je, naravno, da taj domen bude u vlasništvu e-prodavca, jer koristiti se mogu i tuđi domeni (facebook.com, amazon.com, gmail.com…), ali se poslovanjem preko tuđeg domena gradi tuđ identitet, a ne vlastiti. Pritom nije nebitno ni o kom se domenu radi.
Šta kažu kupci?
Čak 93% kupaca je spremnije da kupi od prodavca koji ima sopstveni veb-sajt.
Osim ovog, istraživanje iz oktobra 2021, koje je realizovala agencija Ipsos, dalo je još neke zanimljive podatke. Jedan od njih je i da 77% onlajn kupaca kupuje preko zvaničnog veb-sajta firme, četiri petine ih se informiše na zvaničnom veb-sajtu, dok 64% njih preko sajta i komunicira sa prodavcem.
Isto istraživanje kaže da, kad firma nema zvanični veb-sajt, 59% kupaca ima problem da potvrdi identitet preduzeća, 52% kupaca ne zna kako da kontaktira sa e-trgovcem, a 46% njih ne zna kako da e-prodavca uopšte pronađu na internetu.
Značajan je i podatak da 79% kupaca više veruje firmama koje u komunikaciji koriste brendirani imejl (imejl koji u adresi sadrži internet domen firme) nego onim koje komuniciraju preko besplatnih imejl servisa (gmail.com, yahoo.com i sl.).
Istraživanje, takođe, tvrdi da e-prodavcima koji posluju na domaćem tržištu kupci čak duplo više veruju ako su na .rs domenu nego ako koriste .com domen – 62% naspram 28%.
Šta rade e-trgovci?
Prema istraživanju agencije Plummark iz januara ove godine, četiri od pet domaćih preduzeća (82,18%) koristi veb-sajt u svom poslovanju. Doduše, što su firme manje i korišćenje je manje (tek 69,7% preduzetnika ima svoj sajt), ali već kod malih firmi taj procenat je 88,6%, a kod srednjih i celih 98%. U zavisnosti od veličine preduzeća koje stoji iza tog sajta, između 60,4% i 68% sajtova je na .rs domenu.
Istovremeno, preko 49% anketiranih preduzeća imejl koristi na domenu firme, s tim da starost preduzeća drastično utiče na ovaj procenat – što je preduzeće starije, to je procenat korišćenja vlastitog domena veći. Pritom, skoro 69% firmi koristi .rs domen u imejl adresi.
Međutim…
Analizom naših 1.000 veb-prodavnica, koju je početkom ove godine realizovala agencija E-trgovina, došlo se do sledećih podataka. Od 689 prodavnica koje su na .rs domenu, u 21,6% slučajeva je domen registrovan na fizičko lice, a od onih koji su registrovani na firme, samo 66% veb-prodavnica je zaista na domenu firme koja je vlasnik te prodavnice. Ostale firme razvijaju svoje poslovanje na tuđim domenima.
Ako onaj na koga je domen registrovan prekine saradnju sa e-trgovcem i domen „odnese“ sa sobom (proda ga, preusmeri, parkira…), to će nauditi ne samo identitetu već i celokupnom poslovanju e-trgovca, jer njegov sajt može nestati sa interneta, a imejl može prestati da radi.
Zbog toga je važno da se domen registruje na firmu čija je veb-prodavnica na tom domenu, i da imejl koji je vezan za domen bude pod njenom kontrolom. Samo tako će e-trgovac moći nesmetano da gradi svoj onlajn identitet i, uz pomoć njega, poverenje svojih kupaca.
Tagovi
