Kako novi koronavirus hara planetom, nesrazmerno pogađajući siromašne i ranjive, jedna grupa je pokazala neverovatnu otpornost – bilo da su iz Kine, Italije ili Sjedinjenih Američkih Država žene imaju manju verovatnoću da će akutno oboleti, a daleko veću da će preživeti u odnosu na muškarce. To je lekare nateralo da se zapitaju da li su u pitanju hormoni koje žene proizvode u većoj količini od muškaraca, piše Njujork tajms.
Sada naučnici na obe obale SAD testiraju svoju hipotezu kako bi spasili živote. Oni će u dva klinička ispitivanja davati muškarcima dozu ženskih hormona na ograničeni period.
Prošle nedelje su lekari sa Long Ajlenda u Njujorku počeli da tretiraju pacijente obolele od korona virusa sa estrogenom kako bi pojačali njihov imuni sistem, a sledeće nedelje će njihove kolege iz Los Anđelesa započeti tretman nad muškim pacijentima sa drugim “ženskim” hormonom, progesteronom, koji ima antiupalna svojstva i može potencijalno da spreči štetnu preteranu reakciju imuniteta.
„Postoji upadljiva razlika između broja muškaraca i žena na odeljenjima intenzivne nege, a muškarcima je vidno gore“, kaže dr Sara Gandehari, pulmolog i intenzivista bolnice Sedars-Sinaj u Los Anđelesu, glavna istražiteljka studije o progesteronu.
Ona je ukazala da muškarci čine čak 75 odsto pacijenata na intenzivnoj nezi i onih na respiratorima u njenoj bolnici. Trudnice, kojima je imuni sistem oslabljen ali imaju visoke nivoe estrogena i progesterona, obično imaju blaže simptome infekcije.
„Nešto u vezi žena i trudnoće štiti (od virusa) i to nas nagoni da razmišljamo o hormonima“, istakla je Gandehari.
Međutim, neki stručnjaci koji proučavaju razlike između polova na planu imunog sistema upozorili su da hormone možda neće biti magični lek kako se neki nadaju – čak i starije žene koje su inficirane nadžive svoje muške vršnjake, a nivoi hormona kod žena drastično opadaju nakon menopauze.
„Ispitivanje estrogena u Renesansnoj školi medicine Univerziteta Stoni Bruk na Long Ajlendu poteklo je iz sličnih opservacija“, kaže dr Šeron Nakman, glavni istraživač, dodajući da je na tu ideju prvi došao hirurg Antonios Gasparis.
Ispitavanje je prošle nedelje uključilo i svog prvog pacijenta, a preliminarni rezultati biće dostupni za nekoliko meseci.
„To je potpuno van svih okvira, kako već dobre ideje često započinju“, istakla je Nakman.
Polni jaz među pacijentima oporavljenim od korone postao je vidan još rano na početku pandemije. Izveštaji iz Kine ukazuju da muškarci imaju veću stopu smrtnosti, ali je ta razlika pripisana i većim stopama pušenja. Ali, posledice su bile iste i drugim zemljama – i u Italiji muškarci imaju veću stopu smrtnosti od žena, dok u Njujorku imaju skoro dvostruko veću stopu smrtnosti, navodi “Njujork tajms”.
Naučnici koji proučavaju razlike među polovima kažu da su u igri i biološke razlike u imunitetu i bihejvioralni faktori. Muškarci skoro svuda u svetu puše više od žena, a takođe manje peru ruke. Iako deluje da žene imaju jači imuni sistem, stručnjaci kažu da su uzroci kompleksni i multifaktorski i da su hormoni samo deo te slike.
„Da su seksualni hormoni primarni zaštitni faktor kod žena, onda bi starije žene zaražene korona virusom prolazile jednako loše kao i stariji muškarci, jer njihovi nivoi reproduktivnih hormona opadaju nakon menopauze. Ali, to nije slučaj“,– ukazuje Sabra Klajn, naučnica koja proučava polne razlike kod virusnih infekcija i reakcija na vakcine Škole javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg.
-Tu podelu viđamo tokom čitavog života. Stariji muškarci su i dalje nesrazmerno pogođeni što mi govori da mora da je u pitanju genetika ili nešto drugo, da nisu samo hormoni… Da me ne shvatite pogrešno – estrogen ima imuno modulaciona svojstva. Možete imati blagotvorni efekat i kod žena, ali ako se žene bolje oporavljaju u 93. godini, sumnjam da su u pitanju hormoni – ističe Klajn.
Istraživanje je pokazalo da estrogen može imati uticaj na protein poznat kao angiotensin-konvertujući enzim 2 (ACE2).
„Korona virus koristi receptore ACE2 na površini ćelija kao ulaz, a ACE2 se reguliše drugačije kod muškaraca i žena2, kaže Ketrin Sendberg, direktorka Centra za proučavanje polnih razlika u zdravlju, starenju i bolesti Univerziteta Džordžtaun.
Dr Nakman ukazuje da estrogen ima kompleksnu ulogu i u ranoj reakciji imunog sistema koja može pomoći u čišćenju od virusne infekcije i u sekundarnom čišćenju, što se može razviti u takozvanu citokinsku oluju.
„Možda ne razumemo kako tačno funkcioniše estrogen, ali može videti kako se ponašaju pacijenti. Iako vidimo da se žene inficiraju, njihova reakcija je drugačija. Malo je onih koje imaju drugi, poremećeni odgovor imuniteta“, ističe ona.
Ispitivanje estrogena na Univerzitetu Stoni Bruk traži 110 pacijenata koji su došli u hitnu sa simptomima poput kašlja, groznice, kratkog daha ili upale pluća i koji su ili testirani pozitivno na Kovid-19 ili se pretpostavlja da imaju bolest, sve dok nije potrebno da se intubiraju.
Istraživanje je otvoreno za odrasle muškarce i žene starosti više od 55 godina, jer one imaju niske nivoe estrogena. Polovina učesnika dobijaće estradiol nedelju dana, dok će druga polovina služiti kao kontrolna grupa, a istraživači će ih pratiti da vide da li estrogen zaista smanjuje posledice infekcije.
Studija bolnice Sedars-Sinaj je manja, sa svega 40 ispitanika – sve muškarci – od kojih će polovina biti kontrolna grupa.
U ovom istraživanju mogu učestvovati samo bolnički pacijenti sa blagim do umerenim simptomima koji su testirani pozitivno na Kovid-19. Oni će dobijati dve injekcije progesterona dnevno tokom pet dana, a naučnici će ih pratiti da vide da li se njihovo stanje poboljšava, da li su se promenile njihove potrebe za kiseonikom i da li trebaju intenzivnu negu ili respirator. Njihov napredak uporediće se sa pacijentima iz kontrolne grupe.
Istraživači iz Los Anđelesa više se uzdaju u progesteron nego estrogen jer je studija pokazala da ovaj hormon smanjuje pro-upalne ćelije imunog sistema i podržava one koje se bore protiv upale. Hipoteza je da će progesteron sprečiti ili umanjiti štetnu preteranu reakciju imuniteta poznatu kao citokinska oluja, te smanjili verovatnoću od akutnog respiratornog distres sindroma.
Veruje se da su oba hormona bezbedna, posebno kad se koriste na kratke staze. Učesnici će biti upozoreni na moguća sporedna dejstva koja će za mnoge muškarce biti nesvakidašnja, poput osetljivih grudi i valunga.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
