U pitanju je egzistencijalna stvar. Čovek kako bi poverovao u budućnost, mora poverovati i u to da su ljudi koji žive danas i koji će živeti sutra, dostojni onih koji su im prethodili. I u ratu. I u miru. I u poslu. I porodici. I u fudbalu.
Košarka je u taj proces ušla još dok se Majkl Džordan nije do kraja povukao sa parketa, pa su njegovim naslednicima proglašavani razni – Stefon Marberi, Alen Ajverson i još sijaset igrača sve dok Lebron Džejms nije pokazao da nije novi Džordan, nego nešto drugo, svoje. U fudbalu taj proces traje kraće, ali već se u njega duboko zašlo. Pitanje GOAT zvanja je večita stvar, a Mesi je proglašavan Maradoninim naslednikom, onako kako sad razne klince proglašavaju Leovim.
Jedini igrač koji je makar delimično uspeo i na terenu da dokaže da je vredan uključivanja u te priče bio je (i jeste i dalje, valjda) Kilijam Embape. Francuz je zablistao kao tinejdžer i sa 21 godinom imao ozbiljnog asa u rukavu. Kada je proslavio 21. rođendan u svom tefteru već je imao titulu prvaka sveta sa Francuskom i to uz vrlo značajnu ulogu u pohodu Le Blua na tron. I statistički – a to je ljubiteljima GOAT trka bitno – još jaču kartu: do 21. rođendana Embape je postigao 103 gola, Lionel Mesi 48, a Kristijano Ronaldo 27. Igrači poput Nejmara ili Aguera postigli su 72 odnosno 75.
Naravno, svaka priča i poređenje istorijskog značaja igrača i njihovog legacya zahteva određeno pojednostavljivanje, pa je tako bilo i u ovom slučaju. Mesi je godinu dana posle 21. rođendana preuzeo ključeve svog tima jer je do tada igrao sa prekaljenim asovima, dok je Embape sve do danas odlučio da ne izađe iz zone komfora francuskog prvenstva i ne izmeri se na najvećoj sceni.
Dok na takav njegov potez čekamo, pojavio se fudbaler koji pretenduje da makar do 21. rođendana prebaci letvicu koju su do tada u svojim karijerama postavili Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo.
I to nema veze sa tim što je Džud Belingem postizao prosečno jedan gol po meču ove sezone, od kada je obukao dres Real Madrirda. Ni sa tim što mu je prilagođavanje na težinu tog dresa trajalo tri sekunde. Nije u pitanju hajp.
View this post on Instagram
Odluke koje Džud Belingem donosi od kada je započeo karijeru, njegova mentalna stabilnost, doprinos na terenu i način na koji je u roku od odmah preuzeo komandu nad najvećim i najoholijim timom na svetu, govore u prilog njegove fudbalske inteligencije i moći. Statistički, poređenje je teško jer su svi spomenuti igrači izrazito ofanzivni, dok je osnovna Belingemova pozicija u srcu veznog reda. Nakon sezone u Čempionšipu – najokrutnijoj ligi u Evropi – i tri sezone u Bundesligi (a znate već sve o Nemcima i shvatanju fudbala), Belingem je odlučio da se pozabavi kraljevskom taštinom. Zasada, kao centralni vezni postigao je 41 gol. Tričavih 14 više od Ronalda. I 7 manje od Mesija. Osam meseci pre 21. rođendana. Uz to je podelio 30 asistencija, dok su ova dvojica na svom kontu imali 46, odnosno 44.
Od svega, najviše imponuje utisak koji engleski reprezentativac ostavlja i činjenica da je svojom pojavom u svlačionici Real Madrida ubrzao i unapredio prirodne procese i smenu generacija koja se u Kraljevskom klubu događala. I događa se i dalje. Samo više niko ne priča o tome. Svi pričaju o Džudu.
Novu epizodu podkasta Najopasniji rezultat poslušajte na OVOM LINKU.
Tagovi
