Britanski Vrhovni sud je 15. novembra kritikovao vladin plan da prebaci tražioce azila u Ruandu. Imajući u vidu delanje konzervativaca, teško je zamisliti da su zaista „preuzeli kontrolu”, kako su to obećavali zagovornici izlaska iz Evropske unije. Ako je verovati nekim anketama, prevladava čak i „Bregret”, žal što se Bregzit desio; ali možemo li zaključiti da je on neuspeo?
Od Barnslija u Jorkširu do Istburna u Saseksu, od Kvmbrana u Torfejnu do Kilmarnoka u Erširu, na sto pedeset bilborda isto lice. Prošlog proleća, prolaznici su imali prilike da vide više verzija razočaranog lica Najdžela Faraža s njegovim nedavnim priznanjem: „Brexit je propao” (Britanska radiodifuzna korporacija [BBC], 15. maj 2023). Kampanja lepljenja plakata koju su organizovali aktivisti grupe Led baj Donkiz „Vođeni magarcima”, protivnici Bregzita, oduševljava protivnike razlaza Londona i Brisela. Deset meseci nakon što je Boris Džonson morao da podnese ostavku na funkciju premijera, druga figura referendumske kampanje za „Odlazak” (izlazak iz EU) ostavlja utisak kao da ide u Kanosu (na pokajanje, prim.prev.). „Rimejneri” (pristalice ostanka) se svete dvojici političara koje, prema njihovom mišljenju, optužuju za propast Ujedinjenog Kraljevstva.
Zaista, sve češće se pojavljuju analize koje ekonomsku situaciju predstavljaju kao dramatičnu. Bivši guverner Banke Engleske (2013-2020), Kanađanin Mark Karni, tvrdi u oktobru 2022. godine da „britanska ekonomija, koja je 2016. godine bila jednaka 90% nemačke ekonomije”, sada iznosi „manje od 70%”. Fajnenšl Tajms žali zbog „mrtve tišine koja prati ekonomske posledice Brexita” i strahuje da će na duže staze doći do smanjenja bruto domaćeg proizvoda (BDP) za oko od 4%. Ove dnevne novine su biblija ekonomske elite, kako britanske, tako i evropske. Njihova redakcija i čitaoci teško su podneli izlazak sa jedinstvenog tržišta, koji je podstakla konzervativna premijerka Margaret Tačer (1979-1990), a koji je zatim uz podršku laburiste Entoni Blera (1997-2007) proširen i na istok. Možda je razlog takvog raspoloženja što su uglavnom koncentrisani u Londonu, jednom od regiona gde su plate najviše zaostale od referenduma 23. juna 2016. godine? U svakom slučaju, ista frustracija se primećuje i kod Gardijana: ekonomski, socijalni ili društveni problemi, po mišljenju ovog lista levog centra i gradskih centara, uvek se pripisuju Bregzitu.
Van okvira ovih novina, britanski ekonomisti priznaju da su teškoće koje su proistekle iz napuštanja Unije stvarne, ali oni raspravljaju o njihovom obimu. Mnogi od njih su takođe kritikovali što se vrši poređenje sa nemačkom ekonomijom koje je pokušao da napravi Mark Karni. Džonatan Ports, profesor ekonomije na Kings koledžu u Londonu i kritičar Bregzita, zamera bivšem guverneru na „apsurdnom” načinu računanja: „Ako pogledate stvarnu godišnju stopu rasta u nacionalnoj valuti, Ujedinjeno Kraljevstvo i Nemačka su napredovali u prilično sličnim proporcijama od 2016. godine”.
Povećanje plata
Džulijan Džesop, pristalica Brexita i ekonomista povezan sa Institutom za ekonomske poslove (Institut of Economic Affairs), osporava da je došlo do gubitka od 4% nacionalnog bogatstva. On ukazuje da postoji pristrasnost kada se trenutni BDP procenjuje u odnosu na vrednost koju bi on imao da je „Ostanak” pobedio i pri tom se kao referenca za prosečan rast tog BDP-a uzima period od 2010. do 2015. godine: „To je bilo vreme veoma snažnog oporavka nakon finansijske krize 2007-2008, s britanskom ekonomijom koja je tada bila efikasnija od zone evra koja se suočavala s krizom suverenih dugova”, objašnjava on. „Ako posmatramo trend u poslednjih dvadeset godina, gubitak usled Bregzita ostaje marginalan.” On ga procenjuje na 1%, dok prema Portsu iznosi 2,5%.
Ujedinjeno Kraljevstvo će, prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF), 2023. godine svakako ostvariti najslabiji ekonomski učinak u poređenju sa članicama G7, nakon što je postiglo najbolji u toj grupi 2021. i 2022. godine, te će prema MMF-u prestići Nemačku, Francusku i Italiju od 2025. do 2028. godine. Takođe, britanski Nacionalni statistički biro (ONS) je u septembru izvršio reviziju: krajem 2021. godine, BDP nije bio niži za 1,2%, već viši za 0,6% u odnosu na nivo pre pandemije; u junu 2023. godine bio je viši za 1,8%. U poređenju sa svojim susedima, Ujedinjeno Kraljevstvo, ne samo da nije trpelo zbog Bregzita i krize izazvane Kovidom-19, već je prošlo barem jednako dobro kao i oni.
Rasprava u britanskoj javnosti se, ipak, manje fokusira na ekonomiju, a više na imigraciju. U ovom kontekstu, rimejneri su izražavali bojazan da će doći do odliva građana koji su došli iz Evropske (…)
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
Tagovi
