Šta se zapravo dogodilo na Brionskom plenumu, jedno je od najvažnijih pitanja o istoriji SFRJ?
„Centralni događaj Brionskog plenuma bila je afera prisluškivanja koja je trebalo da kompromituje Saveznu službu državne bezbednosti i Službu bezbednosti Srbije, kao moguće Rankovićeve oslonce. Pošto Tehnička komisija, koju je formirao Tito, nije decidno rekla da je bilo prisluškivanja, Tito je tražio da se to ’ne posmatra tehnički, nego politički’. Zbog toga je glavnu ulogu preuzela Partijska komisija sa Krstom Crvenkovskim na čelu“, kaže za novi Nedeljnik general Svetko Kovač, bivši načelnik Vojnobezbednosne agencije, koji je za potrebe nove serije istraživao dosijee o Leki Rankoviću i Titu.
„Crvenkovski je u odvojenom razgovoru sa Selimom Numićem, dugogodišnjim šefom prislušne tehnike, otvoreno rekao da je cilj afere ’razbijanje centralizma i unitarističkih tendencija i pune afirmacije republika’ i dodao da ’treba napraviti istorijsku prekretnicu u tom pravcu’.“
General Kovač objašnjava da Ranković u tom trenutku nije sedeo skrštenih ruku. Naravno, mogao je da deluje u vrlo ograničenom manevarskom prostoru.
„Iza kulisa su se dešavali i Rankovićevi pokušaji da ga pozove Partijska komisija da iznese svoje stavove, što se nikada nije desilo. Umesto toga, Tito je sa njim posle svih godina prijateljstva i saradnje, obavio jedan hladan, neiskren, formalan razgovor. Zanimljivo je da je Tehnička komisija, iako je počela sa radom 16. juna, tek 20. avgusta ušla u Rankovićev stan u Užičkoj 25 i zaključila da je postojala mogućnost da se iz tog stana prisluškuje Tito u Užičkoj 15, ali da je pre toga trebalo izvršiti određena prespajanja koja nisu bila izvršena. Kada su Tehnička i Partijska komisija završile rad i optužile ga da je prisluškivao Tita, Ranković je insistirao da se pokrene sudski postupak i dokaže njegova odgovornost. Umesto toga primenjena je abolicija, ali je ostala politička osuda za koju nisu bili potrebni argumenti“, tvrdi general Kovač.