Da li je došao kraj „Balkanske rute“?

Broj migranata na Balkanskoj ruti prepolovljen je u januaru u odnosu na mesec ranije, pokazuju podaci EU. Jedan od razloga je usklađivanje Srbije s viznom politikom Unije, što se već odrazilo i na broj migranata u BiH.

Kada je pre pet godina severozapadni deo Bosne i Hercegovine postao centar tzv. Balkanske rute, najviše migranata stizalo je iz Avganistana, Pakistana i Irana. Od oko deset hiljada, koliko ih je pre dve godine bilo u BiH, danas ih je manje od tri hiljade, pokazuju podaci Službe za poslove sa strancima BiH, koja je u potpunosti preuzela nadležnost nad migrantima. Smešteni su u kampove Blažuj i Ušivak u Sarajevu, te dva kampa u Unsko-sanskom kantonu, Borići i Lipa. Od nekoliko hiljada pre nekoliko godina, koji su zbog katastrofalnih uslova zapalili kamp u kojem su boravili, a nakon toga prebačeni autobusima u Sarajevo, danas ih je 150.

„Uslovi su ovde idealni. Bio sam u kampovima u Srbiji i u BiH, ali ovde je najbolje“, kaže Kazim iz Pakistana. On je inače prilično usamljen kada je reč o broju njegovih sunarodnika. U zadnje vreme sve je više mladih ljudi koji stižu iz Konga, Ugande, Burundija, ali i sa Kube. Oni do Bihaća stižu preko Nemačke i Srbije.

Sa Kube u Bihać

„Krenuo sam pre nekoliko nedelja sa Kube. Ukrcao sam se na avion i preko Frankfurta stigao u Srbiju. Nakon toga sam pešačio do ovog kampa“, kaže Horhe Alesandar. On planira da za nekoliko dana pokuša da pređe granicu sa Hrvatskom, a krajnji cilj mu je Španija. „Neki od nas su prešli ranije i hrvatska policija im je dala dokument s kojim mogu sedam dana da borave u zemlji. Nisu uspeli za to vreme da se probiju i vratili su ih nazad“, kaže Kubanac.

Mnogi u svojim pričama potvrđuju da je nakon ulaska Hrvatske u Šengen to postalo praksa i da dozvole od sedam dana, odnosno davanje azila za taj period, koriste kao mogućnost da pokušaju da se prebace dalje do željenog, krajnjeg odredišta.

Ipak, novi podaci Evropske unije pokazuju da se broj migranata na Balkanskoj ruti prepolovio u januaru u odnosu na mesec ranije. To nije slučajno. Srbija je krajem prošle godine, nakon pritiska Brisela, ukinula bezvizni režimza nekoliko zemalja iz kojih je veliki broj migranata stizao tom rutom. Među njima su Tunis i Burundi, a planirano je i dalje usklađivanje viznog režima sa zemljama EU.

Mediji prenose izjavu evropske komesarke za unutrašnje poslove Ilve Johanson koja je u Evropskom parlamentu potvrdila opadajući trend broja migranata u decembru, i navela da je već tada broj ilegalnih prolaza kroz Balkan smanjen za 30 odsto.

Bugarsko-turski zid

U 2022. je registrovano skoro 150.000 ilegalnih ulazaka u EU, što je bilo povećanje od 130 odsto u odnosu na godinu ranije, podaci su Fronteksa. Uvođenjem ograničenja zemljama na toj ruti, taj trend će, poručuju, i u narednim mesecima da pada. U cilju sprečavanja ulazaka, Austrija je predložila da se evropskim fondovima podigne zid duž bugarsko-turske granice, ali je to za sada odbačeno.

Adibru Rume iz Obale Slonovače nije čuo za sve te podatke, ali zna šta želi. Stigao je u Lipu pre nekoliko dana, a napustio je Afriku jer želi bolji život. Nada se da će ga pronaći u Italiji.

„Izgubio sam pojam o vremenu kada sam krenuo iz Afrike. Prvo sam stigao u Grčku, zatim u Tursku, Bugarsku. Zatim sam prešao u Srbiju i sada sam stigao ovde“, priča Adibru tokom ručka u kantini kampa Lipa. „Želim u Italiju. Želim da učim, da završim školu. Želim da se oženim i imam decu. Pokušavaću stalno da stignem do cilja, neću odustati.“

Mehanizam suspenzije viza smirio je situaciju sa migrantima, koja je pre dve godine bila alarmantna. Mehanizam daje mogućnost da EU suspenduje bezvizni režim za zemlje koje nisu članice EU, ukoliko bi se desio značajan priliv migranata. Takvu politiku EU želi da vidi i od Srbije, što je u više navrata otvoreno ponovljeno. S obzirom na to da državljani trećih zemalja koji imaju bezvizni režim sa Srbijom koriste to za put do zemalja EU, iz Brisela je zaprećeno ukidanjem bezviznog režima za građane Srbije ukoliko se ta obaveza ne ispuni.

Obaveza na svima

Što se tiče Bosne i Hercegovine, Ministarstvo bezbednosti je pre dve godine preuzelo kompletan nadzor nad pitanjem migrantskih centara, zajedno sa Službom za poslove sa strancima. Vlast u Unsko-sanskom kantonu (USK), koja je bila najviše pogođena, neće opet preuzeti sav teret na sebe.

„Ispoštovali smo sve dogovore o zatvaranju ad hok centara poput Vučjaka. Dali smo lokaciju na kojoj je izgrađen privremeni prihvatni centar. Ali mi ne možemo sami da nosimo taj teret. On mora ravnomerno da se raspodeli na BiH“, kaže Mustafa Ružnić, premijer USK u tehničkom mandatu.

Što se tiče građana tog kantona, njima se čini da je migranata manje. A o eventualnom ponavljanju situacije od pre dve godine, ne žele ni da čuju.

„Ma kakvi, to je otišlo sve. Ovo malo što je ostalo, kao da ih nema“, kaže jedan građanin. „Ne verujem da može da se ponovi situacija od pre dve godine i oni problemi. Vidim po gradu ih nema skoro nikako“, navodi drugi. „Valjda ima neko pametan da, i ako se slučajno poveća broj migranata, zna šta da radi. Ali pošto je nama kratka pamet, teško“, kaže treći.