U pregovorima šestorice republičkih predsednika SFRJ stajala je na stolu i sada već čuvena ponuda o jugoslovenskoj konfederaciji, finansijskoj pomoći (pet milijardi dolara) i ubrzanom ulasku u Evropsku uniju.
To je nudio predsednik Evropske zajednice Deloro. Ali opcija je odbijena ne samo zbog nerazumevanja da je „pao Berlinski zid“ iz Beograda, nego i zato što tada već nije bilo želje da se sačuva Jugoslavija. Nigde.
„On je tada nudio vladi Ante Markovića pet milijardi dolara za njegove privredne reforme razmišljajući o tome da će reforma privrede doneti novi bum, sprečiti nacionalne sukobe i održati Jugoslaviju. Mi smo mu rekli da je kasno, da smo sa procesom otišli predaleko. Nije imao razumevanja za naše stavove“, ispričao je Kučan.
Inače, i zagrebački profesor Dejan Jović smatra da je ponuda o članstvu u Evropskoj zajednici pogurala separatističke snage u Sloveniji, posredno i u Hrvatskoj.
Slovenački separatisti su imali stav – prvo moramo napustiti Jugoslaviju, a potom ući u Evropu.
„Slovenački referendum o nezavisnosti održan je upravo kao reakcija na ovu ‘otrovnu jabuku’ koja je, kao poklon, stizala iz Evrope. On je međutim unio dodatnu neizvesnost u situaciju koja je već bila puna strahova, sumnjičenja i nesigurnosti. Slovenačka nezavisnost gurnula je i Hrvatsku prema izlasku iz Jugoslavije, i to u trenutku u kojem Hrvatska nije bila spremna suprotstaviti se otporima koji su se mogli očekivati ako krene tim putem“, navodi Jović u svojoj knizi „Rat i mit“…
Ceo tekst objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 6. maja
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
