Da li je Jovan Pavle II prerano postao svetac?

RIM – Na sahrani pape Jovana Pavla Drugog na Trgu Svetog Petra, iznad mora ožalošćenih uzdizao se jedan natpis. „Santo Subito“, „Svetac odmah“. On je bio gigant crkve dvadesetog stoleća, inspirisao je generacije verujućih svojim mladalačkim magnetizmom, a potom staračkom nepokolebljivošću. Kao papa iz Poljske, pomogao je da se sruši komunizam.

Nekoliko dana nakon njegove smrti 2005, kardinali koji su želeli da nastave njegovu konzervativnu politiku razmatrali su da ga što pre proglase svecem. Nisu obraćali pažnju na mnoge koji su doživeli seksualno zlostavljanje, ali ni na istoričare, koji su dokazivali da je Jovan Pavle redovno okretao glavu od svih zločina koje je činila njegova crkva.

Sada se nad njegovom reputacijom nadvio najmračniji oblak dosad, nakon što je Vatikan nedavno objavio izveštaj koji na sveca prebacuje krivicu za napredovanje osramoćenog bivšeg prelata Teodora Mekarika.

Istragu je naložio papa Franja, koji je kanonizovao Jovana Pavla 2014. Podaci su pokazali da je Jovan Pavle odbio da poveruje u optužbe koje su mu iznošene glede Mekarika, uključujući i pedofiliju.

U nalazima su u detalje opisane birokratske vratolomije koje je crkva pravila, i nedostatak odgovornosti kardinala. No iznad svega, kažu kritičari, sada postoje dokazi da je crkva prevelikom brzinom kanonizovala Jovana Pavla.

Sa tim se slaže Ketlin Kamings, autorka knjige „A Saint of Our Own“ („Naš svetac“) i čelnica Centra za katolicizam Sjedinjenih Država na Univerzitetu Nort Dam. Ona kaže da je, s obzirom na „zaista osvešćujuće dokaze“ u izveštaju, crkva morala da čeka najmanje pet godina pre nego što se upusti u proces kanonizacije.

„A sada verovatno ne bi do njega ni došlo, zbog umešanosti Jovana Pavla II u skandal sa seksualnim zlostavljanjem.“

Ukidanje kanonizacije, navode istoričari, nikada se nije dogodilo, pa je teško očekivati išla slično. Neki istoričari kažu da će izveštaj samo usporiti proces koji je Jovan Pavle Drugi ubrzao – kanonizaciju i šanse da postanu sveci neki drugi pojedinci na vrhu crkvene hijerarhije u vreme kada je skandal izašao na videlo.

Izveštaj iz Vatikana pokazuje da je papa Benedikt XVI rekao Mekariku da se drži podalje od javnosti kada su glavne optužbe objavljene, 2005. godine. Papa Franja, iako je čuo glasine o zlostavljanju od najbližih saradnika, odlučio je da pokloni poverenje svojim prethodnicima, smatrajući da su oni uradili sve što je bilo u njihovoj moći.

Franja sada priznaje da nije trebalo da veruje sveštenicima, već žrtvama. Izbacio je Mekarika iz crkve i oformio tela koja bi trebalo da istražuju ovakve slučajeve.

Branioci Jovana Pavla Drugog kažu da je izveštaj samo pokazao da je Teodor Mekarik prevario papu, baš kao i mnogi drugi tokom njegovog poluvekovnog bivstvovanja u crkvi, i da to nema nikakve veze sa hrišćanskim vrlinama zbog kojih je postao svetac.

„I sveci prave greške; ovo je bila jedna takva greška“, kaže Džordž Vajgel, biograf pape Jovana Pavla II i svedok u procesu njegove beatifikacije.

Vajgel navodi da savršenstvo ne može da bude preduslov da se neko proglasi svecem. Ukoliko bi to bio slučaj, dodaje, onda ni Sveti Petar ne bi mogao da bude svetac. Istorija je puna svetaca koji se za života i nisu ponašali kao sveci. Bilo je sveštenika satanista, prostitutki, lopova i drugih koji su prešli put ka iskupljenju. Godine 1969, papa Pavle VI izbacio je 93 sveca iz liturgijskog kalendara, većinom zato što oni možda nisu ni postojali, kao Sveti Hristifor.

No neki kritičari uzvraćaju: postoji sasvim dovoljno razloga da se ne slavi život Jovana Pavla Drugog. Oni kažu da su njegove „nesretne i bešćutne odluke“ ugrozile decu širom sveta. Uvodnik u časopisu „The National Catholic Reporter“ zahtevao je od američkih biskupa da „diskutuju o zahtevu da se Vatikan i formalno usprotivi stvaranju kulta Jovana Pavla“, ili da potpuno prestanu da ga slave.

„To je najmanje što žrtve zlostavljanja zaslužuju“, pisao je ovaj list.

Sam Jovan Pavle napravio je fabriku kanonizacije od Crkve. On je snizio kriterijume za beatifikaciju – sa neophodna dva čuda na samo jedno – a potom i za kanonizaciju. Godine 1983, umanjio je vreme koje je potrebno da prođe između smrti neke osobe i početka procesa kanonizacije. Nekada je to bilo pedeset, sada je samo pet godina.

Jovan Pavle II proizveo je više od 480 svetaca, a mnogo ih je ostavio na čekanju, pa je njegov naslednik Benedikt XVI samo nastavio. Isti slučaj je sada sa papom Franjom.

Sva trojica papa prigrlila su proces kanonizacije, smatrajući da on može da osnaži pastvu, šaljući joj poruke da su sveci i dalje među nama. U slučaju Jovana Pavla, Benedikt XVI nije sačekao ni da prođe pet godina.

U maju, novinari su pitali monsinjora Slavomira Odera, koji je vodio kampanju da Jovan Pavle postane svetac, da li bi bilo mudrije da se kanonizacija odložila. Već dotad su se pojavili novi dokazi o odnosu Jovana Pavla i Teodora Mekarika, i tesnoj povezanosti Mekarika sa velečasnim Marsijalom Masijelom Degoljadom, meksičkim osnivačem imućnog i moćnog verskog reda Legionari Hrista, za kojeg će se ispostaviti da je imao nekoliko dece i da je učestvovao u zlostavljanjima maloletnika.

„Sva pitanja su postavljena, uključujući i ta o kojima vi pričate, o zlostavljanju“, rekao je monsinjor Oder. On je dodao da „Jovan Pavle II nije zaštitio nijednog pedofila“.

No Oder, koji se nije oglašavao u javnosti nakon objavljivanja novog izveštaja, tada je rekao da Vatikan nije omogućio pristup arhivama onima koji su istraživali razloge za kanonizaciju i protiv kanonizacije Jovana Pavla.

Nadbiskup Karlo Marija Vigano, bivši zvaničnik Vatikana, delimično je odgovoran za nastanak ovog izveštaja. On je objavio pismo u kojem je optužio papu Franju da štiti Mekarika. Nadbiskup Vigano tvrdio je da je Jovan Pavle Drugi bio previše bolestan – imao je Parkinsonovu bolest – 2000. da sam donosi odluke. No izveštaj je pokazao da je Jovan Pavle bio pri čistoj svesti kada je doneo odluku da odbaci optužbe i da zaredi Mekarika.

U jednom pismu, Mekarik je molio Jovana Pavla da ne veruje onom što čuje. Papa je bio „ubeđen u istinitost“ Mekarikovih tvrdnji, stoji u izveštaju.

Sve ovo navelo je pojedine istoričare da predlože crkvi da energiju kanonizacije više ne troši na sam vrh hijerarhije.

„Ti si papa“, kaže profesorka Kamings. „To bi trebalo da je dovoljno.“

Ovaj tekst objavljen je u novom broju Njujork tajmsa na srpskom, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 10. decembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs