Da li je Kevina Durenta stiglo prokletstvo Njujorka ili Golden Stejta: Raskrsnica velike karijere i budućnosti NBA lige

Ne postoji antipatičniji „poznati“ navijač nekog kluba od Drejka.

O „Drejkovom prokletstvu“ mogla bi da se napiše knjiga, ali se kanadski reper koji obožava sportske reflektore upisao u knjigu utisaka ljubitelja NBA lige od početka finalne serije Toronto Reptorsa i Golden Stejt Voriorsa. Navijači Toronta ne mogu da ga vide očima. Prešao je sve granice bahatosti, a opet kada je tokom pete utakmice Kevin Durent počeo da prepipava ahilovu tetivu sedeći uz aut liniju i kada je zatražio pomoć saigrača, Drejk se samo uhvatio za glavu u neverici.

U tu scenu, u kojoj povređenog Durenta navijači Reptorsa ispraćaju uz zvižduke, saigrači gledaju sa nevericom, a Drejk sa rukama na potiljku, stala je čitava Durentova karijera – osporavan i nevoljen od većine po odlasku iz Oklahome, cenjen od onih koji su u svojim poslovima najbolji, voljen od saigrača i trenera, zauvek u borbi da bude najbolji Kevin koji može biti.

Na tom putu zaustavljen je grubom greškom. Svojom, ili greškom tima. Mnogi upiru prstom u Voriorse, menadžment, stručni štab, doktore i bilo koga ko je dao zeleno svetlo da KD izađe na petu utakmicu iako je bio daleko od zadovoljavajuće fizičke spreme. Čuvajući se od nezalečene povrede, doživeo je znatno težu.

Čarls Barkli je osuo paljbu na tim jer im je, kako kaže, bilo važnije da ostanu u trci za titulu, nego da li time rizikuju budućnost jednog od najboljih košarkaša današnjice.

Međutim, Durent je mogao da kaže da ne može, da nije spreman, da ne želi. On je odlučio da izađe na teren i radi ono što najviše voli i o čemu je sanjao i tako rizikovao sve one stvari koje su mu manje važne u životu od one u kojoj uživa – od igranja košarke.

Postoji ona slika Kevina Durenta tinejdžera, u narandžasto-beloj opremi Teksasa, na kojoj ga za dugačku, mršavu ruku drži majka Vanda, koja drugom rukom drži trenera Kevinove koledž ekipe Rika Barnsa. Nekoliko trenutaka pre nego što je fotografija uslikana, uplakani Durent je treneru rekao da mu je „veoma teško da mu to saopšti, ali da smatra da je vreme da izađe na draft“.

Košarka je oduvek porodična stvar za Kevina. Nepomerljivi deo njegovog identiteta, odrastanja i ljudskog razvoja. Kako je i sam prepričavao, od devete godine nije imao nijedan drugi san i ni o čemu nije razmišljao osim o NBA karijeri.

„Nisam znao da li je to realno, ali sam samo to želeo. I bio sam dovoljno arogantan da verujem da mogu da preokrenem stvari i da ono što nije realno, učinim stvarnim“, rekao je u jednom intervjuu KD.

I pored tolike želje, osećao je odgovornost i obavezu prema treneru koji mu je mnogo pomogao.

Kao iz istog kalupa, najboljih igrača koji su u poslednje dve decenije igrali na NBA terenima, o Durentu je brinula samohrana majka. Bio je u situaciji da mora da se bori za svaki kvadratni milimetar terena i uspeha. A jedino što ga je izdvajalo od konkurencije toliko da izgleda dominantno i nadmoćno jeste jednostavnost.

Kevin Durent nije veliki kao Lebron Džejms. Nije tehnički potkovan kao Džejms Harden. Nije hladnokrvni ubica kao Kobi Brajant. On je mašina za pronalaženje rupa u odbrani i eksploatisanje tih protivnikovih slabosti. I tako od srednje škole.

Kada mu se odmaknete on pogodi. I sa deset metara ako treba. Kada igrate dobru odbranu, priđete mu i onemogućite šut, on će vas vrlo lako zaobići, bez previše magičnih driblinga. Odlično koristi tablu pri šutu. Vrlo je racionalan kada dođe sasvim do koša – neodbranjivo zakuca.

Odbrambeno nije baš Šejn Batije, ali sve svoje zadatke obavlja profesionalno. Jednostavno.

Jednostavnost i surovost njegove igre najbolje se vide kao obuče reprezentativni dres. On je američki košarkaš koji se najbolje u istoriji prilagođava FIBA pravilima. Preko okeana vam možda progledaju kroz prste za neki korak više, sude se odbrambene tri sekunde u reketu, polazak u dribling je drugačiji. U drugim delovima sveta, na najvećim takmičenjima čeka neki Luiđi Lamonika, glavni akter brojnih košarkaških košmara, da teatralno kao da je u operi, pogreši na vašu štetu. Da vas sputa.

Ni on nije mogao da zaustavi Durenta.

Setite se završnice Svetskog prvenstva u Turskoj. U polufinalu i finalu Kevin je sasuo 64 poena, a mnogi smatraju da SAD ne bi došao do trona da je umesto KD-a bio recimo Lebron Džejms.

Upravo su njih dvojica nekoliko leta proveli zajedno u periodu između sezona, radeći na slabostima. Ni po tome se Durent ne razlikuje od najvećih u ovom sportu.

Spreman je da radi na sebi i da se bezgranično unapređuje. Tako je, po dolasku u Voriorse imao posebnog gurua sa kojim je radio na tehnici šuta, koja mu je uvek bila najslabija karika, iako to nikoga nije zanimalo s obzirom na njegove procente.

Guru je bio, ni manje ni više, nego Stiv Neš.

„Na ovom nivou potrebno je samo usaditi u njegov um kako da unapredi neke jednostavne detalje o kojima tokom utakmica baš i ne razmišljamo.“

Još jednostavnosti dakle.

„Kada gledam kako igra – tu kombinaciju dimenzija, veština, atleticizma, sposobnosti da igra na više pozicija i da ispuni svaki mogući zadatak –tvrdim da takav igrač nikada nije igrao u ovoj ligi. Kako bi klinci to rekli, on je jednorog“, uz osmeh je zaključio Neš.

Upravo zbog te vrednosti koju jednorog najdužeg koraka u istoriji NBA lige ima, ovaj tekst nije posvećen tenziji oko njegovog prelaska iz Tandera u Voriorse i neće biti reči o tome da je došao u šampionski tim, neće biti reči o njegovim gafovima na društvenim mrežama, ni o njegovim slabostima.

Ovde je reč o jednom od najboljih košarkaša 21. veka koji se nalazi na prekretnici.

Ako su prethodna životna raskršća bila lagana i bez gužve, ovo će biti problematično. Da li je u pitanju prokletstvo Njujork Niksa, kojima se Durent približio poslednjih meseci, ili prokletstvo Golden Stejta – ovo je 12 manja ili veća Kevinova povreda od prelaska u Voriorse – zapravo nije ni važno.

Jer on nije čovek koji veruje u prokletstva.

Ispuštenih i verovatno nepovratnih 300 miliona od supermaksimalnog ugovora, takođe nisu glavna briga za Durenta. Da je želeo da bude najbogatiji košarkaš ne bi radio na samodestrukciji sopstvenog imidža.

On čak nikada nije želeo da bude najbolji svih vremena, ni najbolji posle Džordana.

„Jedina njegova želja je bila da izvuče maksimum iz svog potencijala, da bude najbolji Kevin Durent od svih koji može da bude“, tvrdi njegov trener iz Sijetl Supersoniksa, odnosno Oklahome Skot Bruks.

Za sada, čini se da je prišao tom idealu.

Ipak, pred njim je veliko iskušenje.

Ni navijači, ni njegovi saigrači, pa ni najbliži ljudi iz njegovog okruženja ne smeju zaboraviti šta je Durent govorio sebi još kada je bio dečak.

„Verujem da mogu da preokrenem stvari i da ono što nije realno, učinim stvarnim“.

Postao je NBA zvezda. Drejka je načinio ljudskim bićem. Šta je u odnosu na to, jedno pucanje Ahilove tetive, kad mu čak i oni koji su mu zviždali dok je napuštao teren, krišom drže palčeve.