Sada je već jasnije da u ovom periodu pandemije u svetu ima sve veći broj slučajeva obolevanja od kovida-19, ali sve lakših oblika bolesti, čak asimptomatskih. Čak je i stopa smrtnosti manja. Da li je došlo do stvaranja kolektivnog imuniteta, da li je virus postao manje smrtonosan, kao što neki naučnici veruju ili su mere dale rezultate? Gardijan je pokušao da dobije odgovor na ova pitanja, posebno jer će se to pokazati izuzetno važnim pred dolazak jeseni i nepoznanice koja je pred nama.
Da li zaista opada smrtnost od kovida-19?
Statistika uglavnom ukazuje na to da, iako broj slučajeva zaraze raste u mnogim delovima SAD i Evrope, broj smrtnih slučajeva i teško obolelih ostaje relativno nizak. Britanija, koja je pokušavala da stekne imunitet krda i odustala, jeste primer za to: broj pacijenata na respiratorima opao je sa 3.000 na vrhuncu pandemije na 70 u ovom periodu. Istovremeno, broj zaraženih raste.
Šta se krije iza ovih brojeva?
Doktori nisu sigurni. Neki veruju da su medicinske intervencije daleko uspešnije nego na početku pandemije, posebno kod onih sa komplikacijama bolesti. Lek deksametazon, na primer, nedavno se pokazao vrlo efikasnim u uvećanju stope preživljavanja kod pacijenata na respiratorima. Drugi veruju da su uključeni i drugi faktori. Neki lekari, čak, veruju da je kovid-19 sada postao bolest mlađe populacije, da se oni sada češće zaražavaju, a kod njih je manja verovatnoća da će umreti ili pretrpeti ozbiljne posledice bolesti.
Da li to znači da je najgore iza nas?
Ne. Neki drugi istraživači ukazuju na situaciju u SAD, gde je nedavno zabeležen porast broja slučajeva među osobama u dvadesetim i tridesetim godinama, ali posle toga je odmah usledio porast obolelih kod populacije starih, a koji su se zarazili upravo od mladih ljudi. To je dovelo do skoka stope smrtnosti. Slični obrasci mogli bi da se dogode i u Evropi i to u roku od nekoliko nedelja, upozoravaju naučnici.
Da li je kovid-19 postao manje smrtonosan?
Ovu ideju podržavaju neki naučnici. Ukazuju na činjenicu da većina virusa ima tendenciju da gubi svoja najsmortonosnija svojstva jer ništa ne postižu ubijanjem svojih domaćina. To bi moglo da se dogodi i sa kovidom-19, kažu. Drugi istraživači se ne slažu s tim, dodajući da se takav proces verovatno neće dogoditi tako brzo. Jedno od alternativnih mišljenja jeste da se količina virusa koji se prenese sa osobe na drugu smanjila zbog socijalne distance. Manja doza infekcije podstakla bi naš imunski sistem da se brani, a istovremeno bi se on lakše izborio s tom nižom dozom, pa bi i stopa smrtnosti opala.
Svakako, ova pitanja su i dalje nerešena i biće potrebno još mnogo meseci – ako ne i godina – istraživanja da bi se dobili odgovori, tvrde naučnici, zaključuje Gardijan.
Tagovi
