Od Džejmsa Nejsmita, koji je izmislio jednu od najlepših igara na svetu, preko Dejvida Sterna koji ju je učinio intergalaktičkom, do Adama Silvera i svih današnjih košarkaških poslenika, menjao se narativ o tome šta je najvažnije. Sloboda, otvorenost, duh.
A to je, na kraju, samo jeftina filozofija.
Uvek je najvažnije bilo samo dati koš. Onaj „swish“ kad lopta podigne mrežicu i rotacijom spoji nečiju šaku sa zadovoljstvom mase. Postići koš, to je suština igre.
Džejms je od tinejdžerskog doba samo želeo da poentira.
I kada se kao srednjoškolac pojavio na naslovnoj strani časopisa „Sports Illustrated“, i kada je 29. oktobra 2003. godine ubacio svoja prva dva poena u ligi, i kada je osnovao svoju produkcijsku kuću, pa svoju fondaciju i – što je najvažnije – onda kada je izlazio na parket i pogađao. Po jedno „swish“ za svakog u publici, za sve frustracije i dileme, po jedno „swish“ za svakog saigrača i vernog prijatelja. Za porodicu. Za zaostavštinu.
Novinari koji prate Lejkerse nedavno su zapisali kako je Džejms sa ledom na svojim 38-godišnjim kolenima u svlačionici u Medison skver gardenu, zvao majku da je podseti da pažljivo rezerviše karte za svoj godišnji odmor.
Ceo tekst objavljen je u sretenjskom dvobroju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 9. februara
Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs
Tagovi
