Da li je manje više: Evropska raskrsnica Zvezde i Partizana

Na izmaku je još jedna nedelja prikupljanja bodova za srpski fudbal, čiju „čast“ potkraj avgusta brane – očekivano – Crvena zvezda i Partizan. „Večiti rivali“ su sa istim ciljem, ali u potpuno drugačijem raspoloženju dočekali mečeve poslednjih rundi kvalifikacija za Ligu šampiona, odnosno Ligu konferencija. Drugačiji je bio i ishod utakmica koje su odigrali.

Ipak, jedno je pitanje isto, sa obe strane Topčiderskog brda, filozofsko: da li je manje više?

Sa crveno-bele strane to se odnosi na stav jednog dela navijača koji ne bi imali ništa protiv da sledeće sezone Crvena zvezda igra Ligu Evrope jer u tom takmičenju – pokazali su i u prethodne dve sezone – imaju visok nivo kompetitivnosti i mogu da jure zapažen rezultat. Međutim, čitav klub već godinama radi na tome da sebi i drugima dokaže da je mesto Crvene zvezde uvek u Ligi šampiona, pa je zbog toga zanimljiva ova dilema.

Zvezda je sa velikim očekivanjima otputovala u Izrael gde ju je čekao duel sa tamošnjim šampionom Makabijem iz Haife. Odlično raspoloženje za koje je zaslužan besprekoran početak domaće Superlige – svih pet pobeda uz gol-razilku 21:1 – kao i prilično ubedljivi trijumfi nad Pjunikom u prethodnoj kvalifikacionoj rundi, dodatno je popravio ishod žreba koji je Zvezdi dodelio Makabi.

Naravno, preuranjeno. Makabi je ekipa koja u domaćem šampionatu ima 24.000 gledalaca na stadionu u proseku, ima „lude“ navijače, a grčkog šampiona Olimpijakos, pobedili su sa četiri gola razlike na gostovanju u Pireju.

Ko se takvom protivniku radovao, nije mnogo razmišljao. Sa druge strane, moglo je i mnogo gore.

Da gostovanje u Izraelu neće biti lako bilo je jasno i pre početka meča kada su navijači Makabija organizovali vatromet u noći uoči utakmice kako bi Zvezdinim fudbalerima poremitili san. Atmosfera sa ulica prenela se i na stadion, što je fudbalerima izraelskog šampiona dalo dodatni vetar u leđa.

Nošeni podrškom sa tribina, domaći su agresivnije i bolje započeli meč. Dolev Haziza, dvostruki asistent i jedan od najboljih pojedinaca meča, od samog starta utakmice je stvarao probleme Zvezdinoj odbrani koja je na prvi pogled delovala čvrsto, u nižem bloku nego što smo navikli. Ali samo na prvi pogled. Nakon jednog od njegovih prvih prodora i centaršuteva, odbrana ekipe Dejana Stankovića je nespretno reagovala, a Makabi je u vođstvo doveo Pjero.

Nije Zvezdi bilo potrebno mnogo vremena da izjednači, a zatim i preokrene rezultat. Prvo je nakon šuta Aleksandra Kataija lopta pogodila njegovog imenjaka Pešića i prevarila golmana Koena, da bi Gelor Kanga još jednim važnim „evropskim“ golom u svom stilu – udarcem sa distance – doneo vođstvo Zvezdi i nešto spokojnijih 15 minuta odmora na poluvremenu.

Zvezda je pri vođstvu od 2:1 imala dve velike šanse da utakmicu privede kraju i obezbedi sebi miran revanš pred svojom publikom. Međutim, navijači crveno-belih će još jednom morati da strepe u odlučujućem meču za prolaz u grupnu fazu Lige šampiona, pošto je Makabi ekspresno preokrenuo u drugom poluvremenu, a onda ubio utakmicu do te mere da nijedna Stankovićeva izmena ništa nije mogla da promeni.

Sa druge strane, Partizan je u potpuno drugačijem raspoloženju ušao u meč sa malteškim Hamrunom. A ono filozofsko pitanje postavljeno je u drugačijem kontekstu.

Crno-beli se nalaze na tek devetom mestu Superlige, ali to još i nije najbolji primer koliko klub loše funkcioniše. Ko je pogledao samo klupu za rezervne igrače Partizana tokom srpskog šampionata, da nije ispod bilo potpisa čiji su igrači, pomislio bi da je to u najboljem slučaju klupa Spartaka iz Subotice, uz dužno poštovanje Spartaku. Navijači su uvereni da uprava kluba radi protiv interesa Partizana, neke odluke uprave idu tome u prilog, a crno-beli igraju očajan fudbal.

Iz kvalifikacija za Ligu Evrope ispali su na prvom koraku i možda je upravo to Partizanova potvrda filozofske teze u ovoj sezoni. Nakon poraza na Kipru, izabranici tadašnjeg trenera Ilije Stolice nisu uspeli da u Beogradu nadoknade zaostatak iz prvog meča, čime je nekadašnjem treneru Vojvodine i Voždovca potpisan otkaz. Stolica će ostati upamćen kao jedan od trenera sa najgorim rezultatima na klupi Partizana u ovom veku, ako ne i duže.

Umesto njega, na klupu je seo nekadašnji igrač crno-belih Gordan Petrić, iako je povratak Sava Miloševića bio gotovo dogovoren, a činjenica da je Milošević odustao od povratka samo je još jedan dokaz kakvo rasulo vlada među crno-belima.

Zato je ispadanje u Ligu konferencija moguće posmatrati i kao dar. Partizan se vratio korak unazad, u takmičenje koje je igrao prošle sezone, da pokuša od nule – neko bi rekao i iz minusa – da povrati igru, da poboljša formu i pokuša da popravi, makar do nekog ozbiljnijeg reseta, stanje u klubu.

Svesni važnosti dobro odigranog i rezultatski uspešnog prvog meča, naročito ukoliko se on igra pred domaćom publikom, fudbaleri Partizana stegnuto su započeli utakmicu. Ukočenost je međutim trajala samo petnaest minuta, koliko je bilo potrebno Rikardu Gomešu da dovede Partizan u vođstvo nakon odlične asistencije Kvinsija Meniga.

Da bi prekidi mogli da predstavljaju veliku prednost za Petrićev Partizan (pobedu protiv Mladosti doneo Svetozar Marković golom nakon kornera), pokazao je Slobodan Urošević koji je nakon udarca iz ugla duplirao vođstvo crno-belih. Odlično istrčana konta nakon pola sata igre, koju je preciznim udarcem završio Fuseni Dijabate, donela je Partizanu veliku prednost i olakšanje pred odlazak na odmor.

Međutim, da mnogo toga ne štima u Partizanovoj igri, kao i da Petrića čeka veliki posao pokazao je gol Metjua Žilaumjera koji je doneo tračak neizvesnosti u utakmicu. Taj tračak se izgubio kada je Patrik Andrade nakon asistencije zabeležio i gol, kojim je prednost povisio na 4:1, što bi trebalo da predstavlja dovoljnu zalihu pred revanš na Malti, iako „danas svi igraju fudbal“.

Tako posle prvih utakmica na evropskoj raskrsnici Zvezde i Partizana, manje ipak jeste više – oni koji nisu imali bilo kakva očekivanja i oni koji su pobedili znatno slabijeg rivala, zadovoljniji su od onih čija su očekivanja velika i koji posle teškog gostovanja kod kuće imaju lepu šansu da obezbede Ligu šampiona.

Ostalo je još jedno skretanje.