Istraživači tvrde da će nam nova otkrića omogućiti da rak glića materice u skorijoj budućnosti – pošaljemo u zabrav, piše National Geographic.
Rak grlića materice se često naziva „tihi ubica“ jer rani znakovi upozorenja često izostanu. Kao četvrti najčešći rak kod žena, on širom sveta ubije više od 300.000 njih na godišnjem nivou.
Ali šta ako bismo mogli bolje da se zaštitimo od virusa koji izaziva većinu tumora grlića materice?
Humani papiloma virus – poznatiji kao HPV – jedna je od najčešćih polno prenosivih infekcija na svetu jer se u većini slučajeva prenosi tako da ne izaziva gotovo nikakve simptome. Ali on može da izazove genitalne bradavice i razne vrste raka i kod muškaraca i kod žena – i da kao što je to bio nedavno slučaj, izazove porast slučajeva raka grla kod muškaraca.
Iako vakcine koje sprečavaju HPV postoje od 2006. godine, stručnjaci kažu da bi nova saznanja uskoro mogla da doprinesu u dostizanju globalnog cilja vakcinacije prema kom je 90 odsto devojčica mlađih od 15 godina, zaštićeno.
Ova tvrdnja je zasnovana na otkrićima koja sugerišu da su vakcine protiv HPV-a efikasne nakon samo jedne doze – umesto dve ili tri koliko se trenutno preporučuje u većini zemalja. Svetska zdravstvena organizacija je 2022. godine savetovala prelazak na jednu dozu, uz obrazloženje da ona ne samo da je efikasna već da bi se na ovaj način olakšala i distribucija, posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
„U pitanju su izuzetne vakcine. Neverovatno moćne u sprečavanju infekcije“, kaže Endru Polard, direktor Zajedničkog komiteta za vakcinaciju i imunizaciju Ujedinjenog Kraljevstva. „Mislim da ćemo sa njima dobiti svet u kome je rak grlića materice retkost.“
Velika Britanija je među više od 20 zemalja koje su najavile prelazak na jednu dozu, grupa takođe uključuje Australiju, Irsku i Meksiko. Ali da li će i druge zemlje slediti njihov primer?
Iznenađujuće otkriće
Prvi nagoveštaj da jedna doza vakcine pruža snažnu i dugotrajnu zaštitu, došao je pomalo neočekivano – rezultat je studija sprovedenih u Kostariki i Indiji. U oba slučaja, istraživači su nakon nekog vremena pregledali žene koje su primile samo jednu dozu – i te studije su otkrile da je vakcina i dalje bila izuzetno efikasna.
„Postoje veoma snažni biološki dokazi zbog kojih očekujemo da jedna doza deluje“, kaže Ruan Barnabas, šef odeljenja za infektivne bolesti u Opštoj bolnici u Masačusetsu koja vodi studiju KEN SHE, kliničko ispitivanje koje istražuje efikasnost jedne doze vakcina kod žena uzrasta od 15 do 20 godina u Keniji.
Obično se, kako objašnjava, vakcine poput onih protiv HPV-a daju u više doza jer se u njima nalazi samo deo virusa koji izaziva imuni odgovor. Ali proteini u HPV vakcini se ponašaju malo drugačije: ponovo se „sastavljaju“ da bi oponašali ceo virus – što utiče da vakcina pruži veću zaštitu.
Postoji više dokaza koji potkrepljuju ovu hipotezu. Prošle godine, studija KEN SHE sugerisala je kako pojedinačna doza ima efikasnost od 98 procenata nakon 18 meseci – a novi podaci objavljeni prošlog meseca pokazuju da se ona zadržala i nakon 36 meseci. U međuvremenu, rezultati studije koja je upoređivala efikasnost vakcine kod kenijskih žena sa onom kod devojčica uzrasta od 9 do 14 godina u Tanzaniji pokazali su da su njihovi imuni odgovori bili jednaki – što sugeriše da će jedna doza najverovatnije biti jednako efikasna i kada je u pitanju mlađa starosna grupa.
Konačno, naknadne studije sprovedene na ženama i devojakama iz Indije i Kostarike pokazuju da su njihovi imuni odgovori jaki i nakon više od jedne decenije od primanja samo jedne doze. Za Polarda, ovo je bio najubedljiviji dokaz dok je odlučivao da li da preporuči predloženu promenu za britanski program vakcinacije.
„Ako nivoi vaših antitela ostanu apsolutno isti i nakon 10 godina, oni neće iznenada pasti“, kaže on. „Imuni sistem ne funkcioniše tako.“
Zašto je to važno?
Ako dokazi nastave da se gomilaju u korist vakcinacije jednom dozom, to bi promenilo pravila igre – posebno u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.
Ove zemlje se suočavaju sa velikim izazovima u isporuci HPV vakcina – i kao rezultat toga trpe najveći teret, jer je u njima smrtnost od raka grlića materice oko 90 odsto.
Prvi izazov je identifikovati ljudi kojima su vakcine najpotrebnije, kaže Greg Vidmajer, viši savetnik za imunizaciju u fondaciji Bil & Melinda Gejts, koja finansira studiju KEN SHE. Dovoljno je teško naterati devojčice u predtinejdžerskom i tinejdžerskom uzrastu da dođu jednom i da se vakcinišu, ali da se vrate po drugu dozu – ili treću? „Tu smo naišli na veliki pad u procentu“, kaže on.
Davanje više doza je i finansijski manje isplativo – i to se ne odnosi samo na vakcine. Vidmajer ističe da svaki put kada neko dobije vakcinu, za to je neophodno platiti osoblje, prevoz i sl. Kada su određene države u pitanju, ovi troškovi u startu mogu biti toliko visoki da se odustane od uspostavljanja programa vakcinacije.
Sa jednom dozom kako tvrdi Greg, šansa da se dopre do devojčica je u startu mnogo veća – možete da postavite klinike za vakcinaciju na mestima gde se one već nalaze, od škola do frizerskih salona ili drugih mesta u njihovoj zajednici.
Pored toga, prelazak na jednu dozu osigurao bi veći broj vakcina – što znači da bi zemlje mogle da vakcinišu širi spektar ljudi kako bi se dostigao imunitet stada, ili tačka kada je dovoljno njih vakcinisano ili zaraženo prirodnim putem da populacija u celini postaje imuna na bolest. Barnabas ističe da su zemlje koje već dozvoljavaju vakcinaciju među dečacima i starijim starosnim grupama zabeležile „zaista dramatičan“ pad broja prekanceroznih lezija, bradavica i karcinoma.
Kraj raka grlića materice?
Još nije jasno kada će – i da li će – druge zemlje napraviti iskorak i uvesti samo jednu dozu vakcine. Neki od njih će možda čekati na rezltate neke od studija koje su trenutno u toku, uključujući ispitivanje koje procenjuje efikasnost jedne doze na uzorku od 20.000 devojčica uzrasta od 12 do 16 godina u Kostariki. Koji će biti dostuni za dve godine.
„Čvrsto verujem da je eliminacija raka grlića materice moguća“, rekla je pomoćnica generalnog direktora SZO dr Nono Simelela u saopštenju za javnost. „Preporuka da se pređe na jednu dozu ima potencijal da nas brže dovede do našeg cilja da 90 odsto devojčica do 15 godina bude vakcinisano do 2030. godine.“
Ipak, Polard kaže da će verovatno proći decenije pre nego što vidimo njen pravi uticaj kada je rak grlića materice u pitanju, s obzirom da je veliki broj žena već zaražen virusom. „Ono što danas radimo jeste kupovina života koji bi bili izgubljeni u budućnosti“, kaže on.
Tagovi
