Da li je ovo veliki „comeback“ Tonija Blera?

Prošlo je petnaestak godina otkako je Toni Bler napustio Dauning strit, ali u očima mnogih Britanaca (a o očima mnogih Srba da ni ne govorimo) on će se verovatno zauvek nalaziti u senci svojih kobnih političkih odluka. Čovek koji je odlučio da se pridruži američkoj invaziji na Irak, kažu Britanci, naprosto ne može dobiti odlikovanje viteza kraljice Elizabete II. Zato su prošle godine i pokrenuli peticiju protiv toga. 

E pa istom tom Bleru, piše The New York Times, smeši se aktivnija uloga u okviru Laburističke partije. Odnos njenog članstva prema samom Bleru veoma je složen; oni nagnutiji ulevo često su ga mrzeli, dok su se oni bliži centru nevoljno divili činjenici da je on jedini lider stranke koji je triput zaredom pobedio na britanskim izborima. Laburisti su danas u opoziciji, ali čini se im pod palicom Kira Starmera popularnost i moć rastu, a Blerovo iznenadno pripajanje nagoveštava blago ideološko pomeranje prema centru. 

Blerovo lice možda jeste nešto mršavije nego što je bilo 2007. kada je napuštao Dauning strit, ali mu entuzijazma ne manjka. To se moglo videti i na prošlomesečnoj konferenciji na kojoj se pojavio u društvu Starmera, konferenciji na kojoj je uveravao publiku da će se Britanija, pobedi li Kir na narednim izborima, naći u sigurnim rukama.

Džil Rater, bivša državna službenica i viša saradnica na londonskom Istraživačkom institutu, smatra da Bler „očigledno želi da oživi svoj status velikog igrača na britanskoj političkoj pozornici, i da je Starmer izgleda spreman da mu to dopusti.”

Desničarski dnevni list Dejli telegraf manje je birao reči: “Toni Bler se sprema da ponovo zavlada Britanijom, i deluje kao da bi mu Starmer to mogao dozvoliti”, glasio je naslov članka. 

Toni Bler predovdio je Laburističku partiju u pohodu na vlast 1997. godine, pa je nakon toga čitavu deceniju proveo u premijerskoj fotelji, gurajući stranku ka centru i posredujući u pregovorima o mirovnom sporazumu u Severnoj Irskoj.

Ali onda je počeo da sa Džordžom Bušom opravdava invaziju Sjedinjenih Država na Irak, tvrdivši kako imaju oružje za masovno uništenje, i ta invazija urodila je rasplamsavanjem nekontrolisanog nasilja između islamističkih militantnih grupa. Blerova reputacija dodatno je narušena i postmandatskim konsultatnskim radom za vlade država koje baš i ne poštuju ljudska prava, što je, čini se, samo potvrdilo njegovu nezajažljivu glad za bogatstvom. Slični atributi prišivaju se i njegovom Institutu za globalne promene. Sandej Tajms nedavno je objavio kako je njegov institut, čak i nakon monstruoznog ubistva novinara i pisca Džamala Kašogija, nastavio saradnju s vladom Saudijske Arabije, i dalje puneći džepove njenim novcem.

Institut je u zvaničnom saopštenju kao odgovor naveo da je “G. Bler tada zauzeo stav da je ubistvo gospodina Kašogija užasan zločin koji nikada nije trebalo da se dogodi, ali i da program društvenih i ekonomskih promena koji je u toku u Saudijskoj Arabiji ima ogroman pozitivan značaj za region i svet. Odnosi sa Saudijskom Arabijom su od krucijalne strateške važnosti za Zapad, te je s te strane nastavak saradnje opravdan.“

Ništa od ovoga nije zaustavilo Blerovu partijsku rehabilitaciju (ne treba zaboraviti ni česta politička previranja u Konzervativnoj partiji) koja bi bila  nezamisliva da se na čelu Laburističke stranke i dalje nalazi Starmerova prethodnik, Džeremi Korbin, levičar i ljuti protivnik Tonija Blera.

Godine lupanja glave oko Egzita najzad su prekinute pobedom Borisa Džonsona 2019, ali je on prošle godine proteran sa Dauning strita. Zamenila ga je Liz Trus, britanska premijerka sa najkraćim stažom u istoriji zemlje, pre nego što je došao Riši Sunak i vratio izvesnu stabilnost. 

„Čitava plejada neuspešnih premijera natera vas da se osvrnete i kažete: ’Bler je bio prilično dominantan premijer’“, kaže gospođa Rater. 

A i najnoviji rezultati Instituta za globalne promene pospešili su rekonstrukciju Blerovog imidža. Sa oko 800 članova rasejanih širom sveta, od Abu Dabija, San Franciska, Singapura i Njujorka, pa sve do elegantne, moderne kancelarije u Londonu, institut je čak imao uticaja i na konzervativnu vladu, kaže gospođa Rater, aludirajući na Blerov predlog da što većem broju ljudi omogući prvu vakcinu protiv Korona virusa. Kembel, njegov bivši portparol, dodao je da je rad instituta gospodina Blera obasjao nekim novim svetlom. 

Pitanje koje se nameće jeste šta sad? Ako  na narednim izborima laburisti osvoje vlast,  i uticaj Tonija Blera bi potencijalno mogao da se uveća. Gospođa Ruter sugeriše da je on svoj institut delimično  izgradio i  zato što je,  dok je još  bio na  Dauning s tritu — koji ima relativno malo zaposlenih u poređenju sa državnim odeljenjima — verovao da mu se na raspolaganju nalazi premalo stručnjaka. „Pitanje je da li je Bler zadovoljan time što ima institut koji objavljuje izveštaje koje laburistička vlada može,  ali i ne mora da  pogleda, ili će  možda tražiti moćniju, značajniju ulogu”, zaključuje ona.