„Dešava se velika promena, ovo je znak velikog preporoda Poljske“, poručio je lider poljske opozicije Donald Tusk, pred nekoliko stotina hiljada građana koji su aplaudirali na centralnom trgu u Varšavi 1. oktobra.
Tog dana, građani iz više poljskih gradova, sa zastavama Poljske, ali i Evropske unije u rukama, okupili su se na poziv opozicije, da iskažu nezadovoljstvo zbog politike koju trenutna vlast vodi.
I stvarno, prizor je izgledao zapanjujuće. Prepričavalo se svuda po inostranstvu, a posebno u bivšim komunističkim zemljama, kao „najveći protest posle antikomunističkih revolucija devedesetih godina“.
Ovo se desilo dve nedelje uoči parlamentarnih izbora, koji će se, sada već za 5 dana, održati 15. oktobra. A nisu samo „izborne manipulacije“ razlog za veliki protest, već i skandali sa migrantima, antievropska politika i slabljenje državnih institucija.
Nekoliko opozicionih lidera jasno su rekli da su „spremni da pobede“ i formiraju demokratsku, evropsku i modernu vladu. Građani su poručili da žele „ono što im je odužeto, a to je sloboda i demokratija za njihovu decu i unuke“.
Vladajuća partija Pravo i pravda (PiS), redovno je u sukobu sa EU, a domaće stanovništvo i analitičari je optužuju za podrivanje vladavine prava i demokratije.
Ipak, ankete pokazuju da ova stranka vodi sa 35 odsto podrške, dok opozicioni savez Građanska platforma ima 27 odsto podrške glasača.
Lider opozicije, Tusk, rekao je na velikom protestu da nove ankete njegove stranke pokazuju da se vođstvo vladajuće stranke smanjilo na samo dva odsto i da je to „prava prilika“.
„Nakon izbora ćemo pozvati vlast na odgovornost, mnogi od njih će ići u zatvor zbog krađa koje su počinili, zbog kršenja zakona i ustava.“
Zašto su Poljaci nezadovoljni?
Novinarka magazina The Atlantic, En Eplbaum, piše da u Poljskoj proces „zarobljavanja države“ traje već osam godina.
„Nakon što je nacionalističko-konzervativna stranka Pravo i pravda pobedila na parlamentarnim izborima 2015. godine, počeo je napad na najviše državne sudove. Onda je vlast krenula da dominira nad svim ostalim granama, nad nacionalnom i lokalnom administracijom, regulatornim telima svih vrsta, čak i nad apolitičnim institucijama.“
Građani se sada nalaze pred glasačkim listićima na kojima piše: „Da li želite da PiS nastavi sa zauzimanjem državnih insistucija, ili želite da ih povratite?“
Novinarka Eplbaum je supruga poljskog opozicionara Radeka Sikorskog, bišeg ministra spoljnih poslova koji je sada član Građanske platfome, i kako kaže, opozicionari se tamo tretiraju kao politički protivnici, koriste se klevete, maltretiranje putem državnih službi i pokretanjem lažnih finansijskih i krivičnih istraga.
Najvažnije oruđe PiS-a su državni mediji. Postoje desetine državnih TV kanala, što nacionalnih, što lokalnih, kao i radio stanica i sajtova. Postoji jedna nezavisna satelitska stanica, ali se ona plaća, a državne TV su besplatne i dostupne širokoj javnosti, mnogima jedini izvor informacija o politici.
Emisije na ovim televizijama targetiraju opozicione političare, ponavljaju optužbe o njima, da su nepošteni, izdajnici. Opozicionari se retko pojavljuju na ovim TV, a dešavalo se da se rečenice iz njihovih govora iseku i objave potpuno bez konteksta.
Javni servis se takođe kroz izbor tema trudi da pomogne vladajućoj stranci, i to je posebno primetno u doba kada se održavaju izbori. Uoči parlamentarnih izbora 2019. godine, javni servis je objavljivao dokumentarce o „zlokobnim ciljevima LGBTQ zajednice“.
Tokom predsedničkih izbora 2020. godine, objavljivali su da opozicioni kandidat „služi jevrejskim interesima“.
Naravno, državni mediji se trude da ublaže skandale vlasti. PiS godinama priča da migranti koji dolaze sa Bliskog istoka predstavljaju realnu i egzistencijalnu pretnju, koju nameće evropska birokratija.
PiS je organizovao referendum na kojem se glasalo o nekoliko kontroverznih pitanja, među kojima je bilo i ono „Da li podržavate dolazak hiljade migranata sa Bliskog istoka i Afrike, u skladu sa prisilnim preseljenjem koje nameće evropska birokratija?“
Uprkos svim tim tvrdnjama vladajuće stranke, nezavisni poljski mediji su skoro objavili informacije o aferama koje su vladajući zvaničnici prikrivali.
Naime, ti izveštaji pokazuju da je čak 250.000 migranata iz zemalja van Evrope, došlo u Poljsku, nakon što su kupili vize od korumpiranih političara PiS, kao i da je ispord poljskog konzulata u Africi bio štand gde su sa gotovinom čekali u redovima da kupe vizu.
Bio je i skandal sa grupom Indijaca, koji su lažno predstavljeni kao bolivudski filmski tim, i od poljskog konzulata u Indiji kupili teško dostupne vize za EU, koje su prodavane za 40.000 evra po komadu.
Nekoliko zvaničnika, od kojih su neki i zamenici ministra, smenjeni su upravo zbog prodaje viza.
O ovom skandalu poljsko stanovništvo nije saznalo skoro ništa, baš zato što im javni servis u dnevniku servira priču o tome kako Donald Tusk i Građanska platforma planiraju da dovedu još migranata u zemlju i poručuju da samo PiS može da ih zaštiti od te katastrofe.
I velike kompanije koje su u državnom vlasništvu pomažu propagandi vladajuće stranke. Državna gasna i naftna kompanija u vlasništvu poseduje 20 od 24 regionalnih dnevnih novina, i 120 magazina, i koristi ih da napada opoziciju i hvali vlast.
Državne kompanije finansiraju fondacije i organizacije koje šire provladine poruke, a komunalna preduzeća zajedno sa računima šalju i biltene koje hvale politiku vlade i kritikuju EU.
Takođe, ne tako davno, poljska odluka o prestanku isporuke oružja Ukrajini privukla je pažnju svetske javnosti i nezadovoljstvo poljskog stanovništva.
Naime, sve je to posledica spora oko žita. EU je nakon ruske invazije na Ukrajinu privremeno zabranila uvoz žitarica u pet zemalja, od kojih je jedna Poljska, kako bi zaštitila lokalne farmere, jer bi uvozom iz Ukrajine žito znatno bilo jeftinije. Kada je privremeni sporazum istekao, Poljska je odbila da ga obnovi.
Izborne manipulacije
Taktike koje se u politikologiji nazivaju džerimandering i potiskivanje opozicionih glasača se obilato koriste u Poljskoj.
Mape okruga, koje je trebalo da budu ponovo iscrtane pre nekoliko godina, nisu promenjene, kako bi područja koja glasaju za opoziciju bila manje zastupljena.
Poljska dijaspora, koja broji čak nekoliko stotina hiljada, i koja uglavnom glasa za opoziciju, takođe se suočava sa ograničenjima kako bi se smanjila njihova volja za glasanjem. Oni se kao i glasači u velikim gradovima Poljske suočavaju sa nedostatkom glasačkih mesta, što istovremeno znači preopterećenost kapaciteta.
Nasuprot tome, stotine novih biračkih mesta otvoreno je u ruralnim delovima Poljske, tako da se olakša glasanje pristalicama PiS.
Postoje i nova pravila koja će usporiti proces prebrojavanja glasova.
Uprkos svemu tome, tri opozicione partije bi po anketama mogle da nadmaše PiS i pobede.
trenutne probleme koje su zadesile Poljsku, ta zemlja ima kvalifikacije da se okarakteriše kao autokratska. Iako se stotine hiljada ljudi pridružilo skupu koji je organizovala opozicija, izbori će pokazati da li je poljsko društvo zrelo da odbaci vladajuću stranku koja je oslabila državne institucije.