Bilo bi dobro da je ovo stvarno fudbal.
Tim koji među navijačima za kafanskim stolom nema mnogo zvučnih imena, a za neke nije ni sasvim jasno ko su. Može čovek lako da pomeša Fabijana Ruiza i Ferana Toresa, ako se ne udubi. Tim koji nema poznato fudbalsko ime na poziciji selektora, nego nekog tipa koji je godinama deo sistema. Tim koji nije podeljen samo na igrače dva najjača kluba, već mu u startnoj postavi igra jedan fudbaler šampiona Evrope. Tim koji nije u krugu dva ili tri najveća favorita. Tim koji ima najteže protivnike u grupi. A onda u nokaut fazi – najprijatnije iznenađenje turnira, domaćina Nemačku, pa Francusku i Englesku.
Taj i takav tim postane šampion Evrope jer:
a) igra najlepši fudbal
b) pobedi svaku utakmicu na turniru
c) bude najdraži tim svim neutralcima
d) sve od ponuđenog.
Definitivno D.
Bilo bi dobro da je to stvarno fudbal. Onda bi naslovne strane novine od Ostrva koje se otcepilo od Evrope, do Balkanskog poluostrva koje nikako da se prilepi Evropi, bile u pravu. Ovako se postavlja pitanje: je li špansko osvajanje titule evropskog šampiona zaista „pobeda fudbala“?
Prečesto se događalo suprotno.
Da su u Bernu 1954. godine Hidegkuti i Puškaš posle druge lopte u nemačkom golu nastavili da gaze kišom natopljen teren kako je to „laka konjica“ radila godinama, mreža bi se Tonija Tureka još nekoliko puta zatresla i ne bi bilo šanse da Morlok i Ran toliko brzo ponište zaostatak i da Helmut onda otrči u večnost. Da su u Bernu 1954. godine Mađari postali prvaci sveta, bila bi to pobeda fudbala. Da su 1974. godine Krojf i Neskens posle gola koji su dali u drugom minutu finala, nastavili da se kreću na terenu slobodno, onako kako su i postali simbol fudbalske slobode tih godina, da im se noge nisu skamenile, ne bi Brajtner i Miler doneli preokret i šok. Da su u Minhenu 1974. godine Holanđani postali prvaci sveta, bila bi to pobeda fudbala. Ili na primer dve godine kasnije. Možda da su u Beogradu, na Marakanu u finalu Evropskog prvenstva istrčali upravo Holanđani i Jugosloveni, da je to bilo finale, fudbal bi pobedio bez obzira na konačan rezultat. Da su deset godina kasnije Francuzi i Nemci igrali u finalu, a ne jednu rundu ranije, fudbal bi sam priznao svoju pobedu.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 653
Tagovi
Lazar
Sem Engleza, za njih zaista nije niko navijao. Čak ili pogotovo ostali ostrvljani.