Da li je Tito stvarno zabranio jednu pesmu Dragiše Nedovića?

Bila je to slobodna zemlja – Jugoslavija. Ljudi su spavali na klupama i nisu zaključavali vrata od kola i kuće. Znate tu priču. Ili možda, ipak, nije bila toliko slobodna, kada se ožive sećanja na neke tvrdoglavosti i zabrane iz tih vremena. Ukoliko se nisu poštovala partijska pravila sledila je kazna – zatvorska.

Kako vreme prolazi, tako se na listu „zabranjenih“ stvari upisuju neki novi kandidati. O robijanju zbog viceva smo već čuli, ali sada smo saznali da je „politički nekorektna“, pa samim tim bila i zabranjena pesma – „Pluća su mi bolna“.

Sumorna nedelja vs. pluća su mi bolna

Jedna od urbanih legendi koje se vezuju za Josipa Broza Tita i bivšu mu ženu i bivšu državu, jeste povezana sa pesmom „Pluća su mi bolna“ koju su navodno komunisti zabranili. Pesmu je napisao i komponovao Dragiša Nedović. Smatrana je za jednu od najtužnijih i najdepresivnijih pesama od svih nastalih na ovim prostorima.

Baš iz tog razloga, može se pročitati po društvenim mrežama ovih dana, bila je uskraćena čitavoj Jugoslaviji za slušanje. Zvuči kao briga za mentalno zdravlje, ali i nije baš tako.

Prema ovoj urbanoj legendi – za koju ni posle višednevnog istraživanja nismo uspeli da pronađemo dokaz – razlog zbog kog je Partija donela takvu odluku bio je porast broja samoubistava u SFRJ.

Svaka legenda ima utemeljenje u činjenicama. Ili se makar trudi. Prema podacima iz publikacije Saveznog zavoda za statistiku: Vitalna statistika, odnosno „Demografska statistika“, broj samoubistava u Jugoslaviji je od 1950. godine do 1957. značajno rastao. Zabeleženo je da je 1950. bilo 1.660 samoubistava, a 1957. bilo je 2013.

Zbog toga je, eto tako glasi ta nikad nepotvrđena priča, Tito odlučio da ovu pesmu zabrani. Obrazloženje je bilo da je pesma tužna i da loše utiče na ljude, toliko da su zbog nje ljudi dizali ruku na sebe.

Iako to nije bilo moguće dokazati, ni tada a ni sad, njegova je ipak bila poslednja. Centralni komitet i Tito odlučili su da se ploča sa ovom pesmom povuče iz prodaje i zabranjeno je bilo svako njeno izvođenje.

Ako vam sve ovo liči na jednako legendarnu priču o „Szomorú vasárnap“ („Sumorna nedelja“, nazvana i „mađarska pesma za samoubice„), to je zato što je koren legende verovatno isti.

AUTOR DEPRESIVNE PESME

Dragiša Nedović bio je kompozitor, muzičar i pesnik. Rodom je bio iz Kargujevca, gde je jednom prilikom bio izveden pred streljački vod. Tada ga je prepoznatljivost spasila, pa je bio odvojen na stranu i izbegao je tragičnu smrt. Nakon toga, kraj Drugog svetskog rata dočekao je u logoru Dormagen.

Po povratku u Kragujevac nekoliko godina po okončanju rata, tačnije 1950. godine saznao je da je oboleo od tuberkuloze. Tada je i napisao pesmu „Pluća su mi bolna“, koja je bila jedna od prvih snimljenih ploča narodne muzike. Stihovi pesme su žalosni sami po sebi, ali uz priču iza nastanka dobijaju samo dodatnu notu tuge.

„Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam

Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra

A onda zauvek, zbogom moj živote“

Autor je i mnogo poznatijih pesama – ili makar njihovih aranžmana u pretvaranju narodne poezije i narodnih pevanja u komercijalni oblik –  „Stani, stani Ibar vodo“, „U lijepom starom Višegradu“, „Kome šumiš, oj Moravo“, „Negde u daljini pogled mi se gubi“, „Na Moravi vodenica stara“, „Šumadijo rodni kraju“,“Beograde, grade na Dunavu“…

TITO, JOVANKA I Povratak „otpisane“ pesme

Zabrana pesme „Pluća su mi bolna“, bila je samo privremena. Zahvljajući tadašnjoj prvoj dami Jugoslavije, Jovanki Broz, Jugosloveni širom zemlje ponovo su imali priliku da je čuju.

Prema priči koja se i danas prepričava, tokom jedne od proslava drugarica Jovanka naručila pesmu „Pluća su mi bolna“ da joj se  otpeva na uvo. Prema jednoj teoriji, iako nije utvrđen pravi razlog, navodi se da je ona tokom tog perioda bolovala od tuberkuloze i da je zbog toga zatražila baš ovu pesmu. Od tog momenta veto na pesmu je skinut.

Prema drugoj teoriji, naručivanjem te pesme Jovanka Broz je želela da stavi do znanja Titu kakvog je mentalnog stanja u tom trenutku, ali je to ipak „nategnuta“ teorija.

Na zahtev prve dame pesmu je tad otpevala Nada Mamula, Beograđanka koja je zbog ljubavi otišla u Sarajevo. Kasnije su tu pesmu otpevali i drugi pevači, a najdirljivijom verzijom smatra se ona u izvođenju Bore Spužića Kvake.