Retko kada je bio naivan, ali jedan od takvih trenutaka Aleksandra Hamiltona bila je zamisao da će Izborni koledž pružiti „moralno uverenje“ da funkcija predsednika neće „pasti na sudbinu nijednog čoveka koji nije u velikoj meri obdaren potrebnim kvalifikacijama.”
Nadao se da će birači biti bedem protiv ljudi koji su imali talenat „za male intrige i male umetnosti popularnosti“. „Neće biti preterano reći“, napisao je Hamilton u „Federalistu br. 68“, „da će postojati stalna verovatnoća da [predsedništvo] bude popunjeno likovima koji su istaknuti po sposobnostima i vrlini.“
Nije preterivanje reći da se Hamilton grdno prevario, kako piše Atlantik.
Kako se suđenje Kerol završava, ne može a da se pomisli na činjenicu da je najmanje 26 žena optužilo Donalda J. Trumpa za seksualni napad ili nedolično ponašanje. Čak i u eri #MeToo, obim optužnica je zapanjujući. Kerol je optužila Trampa za silovanje. Ostale dve desetine žena su opisale razne druge oblike zlostavljanja i „pipanja“. Tramp je sve negirao.
Postoji, naravno, mnogo dokaza koji sugerišu da on nije lik vrhunske vrline. Dva puta opozvani, poraženi bivši predsednik optužen je za više krivičnih dela, a mogao bi se tek suočiti sa više. On je hronični lažov i prevarant. Igrao je ulogu u podsticanju ustanka 6. januara. Tramp je pozvao na suspenziju Ustava i večerao sa belim supremacistom, koji trguje rasističkim uvredama i teorijama zavere.
Pa ipak, Tramp je već jednom izabran za predsednika i sada je spreman da preuzme nominaciju svoje stranke za povratak na funkciju. Anketa NBC-a prošlog meseca pokazala je da dve trećine republikanskih glasača stoji iza Trampa. S obzirom na matematiku Elektorskog koledža u koji je Aleksandar Hamilton ulagao tako velike nade, Tramp ima dobre šanse da ponovo osvoji predsedničku funkciju.
Da ovo stavimo u kontekst: pokušajte da zamislite da neko poput ovoga preživi u bilo kom drugom segmentu našeg društva – biznisu, zabavi, sportu, vojsci, čak i politici. Samo pitajte Harvija Vajnstina, ili bilo kog drugog mogula, rukovodioca ili poznatu ličnost, koji više nemaju karijere.
Nijedna kompanija koja posluje na javnom tržištu ne bi razmišljala o imenovanju Trampa za izvršnu poziciju, ili čak poziciju u njenom odboru. Niko od njegovih prijatelja milijardera ne bi mu poverio svoj novac. Čak i u našoj oslabljenoj političkoj kulturi, niz optužnica za silovanje bi ga primorao na ostavku za mesto senatora, guvernera ili poslanika.
Trampu ne bi bilo dozvoljeno da poseduje NFL, NBA ili MLB tim, a niko ne bi pomislio da mu da ni menadžerski posao u lokalnom Burger Kingu. Nemoguće je zamisliti da mu se dodeljuje bilo kakav položaj u bilo kojoj školi ili univerzitetu u Sjedinjenim Državama.
Hamilton je mislio da je odbranio predsedništvo od šarlatana time što bi se tražili samo najbolji i najpametniji. Umesto toga, za predsedništvo su očigledno sačuvani najniži standardi Amerike.
U ovom trenutku, malo je verovatno da će Senat potvrditi Trampovo imenovanje na bilo koju drugu poziciju od poverenja. Neko sa Trampovim karakterom ne bi dobio bezbednosnu dozvolu na bilo kom nivou vlasti. Amerikanci ne bi dozvolili ovom čoveku da čuva njihovu decu. Ali mogli bi mu vratiti nuklearne kodove i kontrolu nad vojskom, FBI-jem, CIA-om, IRS-om i Ministarstvom pravde. Amerikanci bi ga mogli ponovo učiniti licem Amerike.
Pre Trampa, do Ovalnog kabineta bi se tu i tamo probio povremeni nitkov. Ali samo predsedništvo je ostalo deo nacionalne mitologije. Deca su naučila o poštenju Džordža Vašingtona i pristojnosti Abrahama Linkolna, jer su to bile priče koje su Amerikanci sami sebi pričali.
Bivši sekretar za obrazovanje Vilijam Benet, autor Knjige vrlina i jedan od najistaknutijih virtukrata desnice, više puta je isticao važnost predsednika kao uzora.
„Predsednik je simbol toga ko je narod Sjedinjenih Država“, napisao je Benet. „On je osoba koja stoji za nas u očima sveta i očima naše dece.”
Ali, kao i drugi republikanci, Benet je preokrenuo sebe 2016, rekavši da konzervativci koji se protive Trampu „pate od strašnog slučaja moralne superiornosti i svoju sujetu i ukus stavljaju iznad interesa zemlje“.
Drugim rečima, predsedništvo je bilo previše važno da bi glasači imali moralne ili etičke standarde za svog stanara. Ostatak priče znamo, barem do sada.
Nakon objavljivanja trake Access Hollivood, GOP je odlučio da taj lik ipak nije bitan. Sedam godina kasnije, ni optužnice za isplatu novca porno zvezdi ni optužbe za napad – i silovanje – ne diskvalifikuju republikanske glasače. Na predsedničkim izborima 2024. jedva da se registruju.
Tagovi
