U slučaju uvođenja vanrednog stanja zbog rasta broja inficiranih koronavirusom i gotovo dramatične epidemiološke situacije, formiranje nove Vlade Crne Gore bilo bi odloženo za bar 90 dana, prenose podgoričke Vijesti.
Iz kabineta predsednika Mila Đukanovića nisu odgovorili da li se razmatra takva opcija, s obzirom da se prema podacima Instituta za javno zdravlje (IJZ) od 2. septembra svakodnevno registruje više od stotinu novozaraženih.
U aprilu i maju kada je bilo višestruko manje zaraženih, vanredno stanje nije proglašeno, ali su na snazi bile brojne restriktivne mere, čak i ograničavanje slobode kretanja.
Sagovornici „Vijesti“ ipak veruju da neće biti uvedeno vanredno stanje koje bi poslužilo za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, što bi proizvelo ozbiljne društvene posledice, a predstavljalo bi i svojevrsni državni udar i međunarodni skandal.
Navode i da bi u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, to morali uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Direktor Instituta za javno zdravlje Boban Mugoša upozorio je prošle sedmice da je epidemiološka situacija veoma ozbiljna i da ide ka dramatičnoj. On je pozvao političare, religijske vođe, istaknute kulturne, prosvetne, sportske i druge ličnosti da utiču na građane da poštuju mere…
Iz IJZ juče je saopšteno da je u Crnoj Gori 2.085 aktivnih slučajeva COVID19, a o ozbiljnosti situacije svedoči i to da je gotovo 40 odsto testiranih bilo pozitivno u poslednjem preseku. U septembru je, zaključno sa jučerašnjim danom, registrovano 1.878 zaraženih…
Navodno zbog visokog epidemiološkog rizika, odložen je i početak školske godine za oktobar, iako to nigde u regionu nije urađeno, a situacija s korona virusom danas je i znatno gora.
Zbog korona virusa, Đukanović je odložio izbore u Tivtu bez proglašenja vanrednog stanja, a takvu odluku opozicija i deo analitičara ocenili su neustavnom. Iako takva mogućnost nije postojala u Ustavu, ali ni Zakonu o izboru odbornika i poslanika, Đukanović je izmenio odluku i odložio izbore u Tivtu do 30. avgusta, kada su održani i parlamentarni.
Kada su odloženi tivatski izbori 20. marta, u Crnoj Gori je bilo 14 zaraženih.
Poslanici opozicije i dela nevladinog sektora su tada isticali da je zemlja praktično u vanrednom stanju, ali da odluka formalno nije donesena jer je to nekome odgovaralo…
Državni vrh je, prema nezvaničnim informacijama, u julu razmatrao da odloži i parlamentarne izbore, kada je bilo oko 500 aktivnih slučajeva infekcije. Izbori su održani, a DPS nije dobio potrebnu većinu za formiranje vlade.
Većinu za formiranje Vlade imaju do juče opozicione koalicije „Za budućnost Crne Gore“, „Mir je naša nacija“ i „Crno na bijelo“…
Prema Ustavu Crne Gore, vanredno stanje proglašava Skupština većinom glasova svih poslanika, a na predlog Saveta za odbranu i bezbednost. Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donosi Savet za odbranu i bezbednost i podnosi je na potvrdu Skupštini, čim ona bude u mogućnosti da se sastane.
Savetom rukovodi predsednik države Milo Đukanović, a članovi su premijer Duško Marković i predsednik Skupštine Ivan Brajović.
„Ako mandat Skupštine ističe za vreme ratnog ili vanrednog stanja, mandat joj se produžava najduže 90 dana po prestanku okolnosti koje su izazvale to stanje“, piše u Ustavu.
U Ustavu ne piše da se ne može formirati nova Skupština tokom vanrednog stanja, već samo da se ne može raspuštati, jer svi propisi koje Vlada donese u vanrednom stanju, moraju se podneti Skupštini na odobrenje čim bude u mogućnosti da se sastane.
U slučaju proglašenja vanrednog stanja, ne samo da se ne bi promenili ministri u Vladi u roku do 90 dana, već bi na svojim pozicijima ostali i direktori Uprave policije i Agencije za nacionalnu bezbednost, jer nove predlaže Vlada. Direktoru ANB-a Dejanu Perunučiću istekao je mandat 20. avgusta, ali je Vlada odlučila da on ostane na čelu Agencije kao vršilac dužnosti. On će ostati v.d. do imenovanja direktora ANB-a, a najduže šest meseci.
Pravnik Sergej Sekulović za „Vijesti“ kaže da je uvođenje vanrednog stanja pravno-teorijski moguće, ali da bi to moglo proizvesti ozbiljne društvene posledice.
– Ako bi se ugrabio momenat do konstituisanja novog saziva Skupštine, ušli bismo u rizičnu zonu koja bi mogla da proizvede ozbiljne društvene posledice. Moglo bi se reći da bi se radilo o svojevrsnom državnom udaru – kazao je Sekulović.
On je istakao da ne treba isključiti i uvođenje vanrednog stanja ako epidemiološka situacija nastavi da se pogoršava, navodeći da to moraju uraditi organi koji imaju puni legitimitet.
Kandidatkinja za poslanicu koalicije „Mir je naša nacija“ Tamara Vujović kaže da zdravlje građana Crne Gore predstavlja apsolutni prioritet, „tako da sve mere s aspekta struke i zaštite zdravlja građana niko ne može osporavati“.
„Izborna volja građana, s druge strane, predstavlja činjenicu na sasvim drugom nivou, na koju apsolutno ne mogu uticati bilo kakvi epidemiološki uslovi i koja se ne sme i ne može prekrajati bilo kakvim zloupotrebama, a kamoli zloupotrebama ozbiljne epidemiološke situacije „, kazala je ona.
Vujović ističe da „bi bilo van pameti“ kada bi neko i pomislio da opštu nevolju, kakva je pandemija, zloupotrebi za svoj politički ili koji god interes.
Međutim, sasvim je opravdana zapitanost gde nas sve može stići ruka profitera na svim našim nevoljama – ističe.
Ona je naglasila da bi vanredno stanje, kao opcija koja bi poslužila za eventualni spas ili odlaganje političkog kraja režima, bilo “klasični državni udar“ i skandal međunarodnih razmera.
„Tako da ne verujemo da bi se na takvo što odlazeća vlast mogla usuditi, bez obzira na međunarodno poznate autokratske sklonosti tog režima“, kazala je Vujovićeva.
Vujovićeva je ocenila da su nova vlada i izgradnja modela za efikasniju zdravstvenu zaštitu – neminovnost.
Tagovi
