Svakako, iz godine u godinu, vreme je na „ovim prostorima“ sve nepredvidljivije. Ali, ne samo kod nas. Brojke ste već čuli, da je samo na levoj obali Dunava palo oko 100 litara kiše za 45 minuta, što je količina koja padne za jedan mesec na teritoriji Beograda. Prosečna padavina na osnovu 100 godišnjeg niza za jun je 85 litara. I tako u roku od dva dana. Doduše, poplave su direktna posledica loše infrastrukture, ali to je druga tema. Govorimo o iznenadnim promenama vremena.
„Klimatska scenarija pokazuju da će naš region u proseku ići ka aridnijoj/suvljoj klimi, sa mogućim deficitom padavina i do 50 odsto u slučaju najpesimističnijih scenarija“, govorio je za Nedeljnik pre tri godine dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta, najveći domaći stručnjak za klimatske promene, govoreći o „konstantnoj tranziciji ka toplijoj klimi“. Da li smo počeli da živimo taj scenario?
Da, globalno zagrevanje se zaista dešava i ne smemo okretati glavu. Prema statističkim podacima imamo deset odsto šanse da izbegnemo suše, ekstremne vremenske prilike i opasan porast nivoa mora.
Prema izeštaju WWF, od 10. maja, Evropa živi na „crti“, već je ušla u „ekološki dug“ za ovu godinu. Reč je o danu kada smo iskoristili sve prirodne resurse koje planeta može da regeneriše u jednoj godini. Ostatak godine, iscrpljujemo prirodni kapital koji ne može da se obnovi, a to se naziva „ekološkim dugom“.
Do kraja veka, otapanje većine leda sa Alpa promeniće ekosistem, kako su predvideli švajcarski naučnici. Ako čak i uspemo kao civilizacija da ispunimo cilj i ograničimo globalno zagrevanje na manje od dva Celzijusa, dve trećine ledenjaka u evropskom planinskom lancu nestaće do 2100. godine. Problem nije samo izgled, već i izvori vode za biljni i životinjski svet, kao i za poljoprivredu i hidroelektrane.
Novi izveštaj eksperata za ljudska prava UN kaže da će nas verovatno sačekati „klimatski aparthejd“, što znači da će bogati plaćati da izbegnu vreline i glad kao posledicu eskalacije klimatske krize, dok će ostatak sveta patiti.