Kratak službeni put Denver Nagetsa po istoku NBA lige završen je bolnim saznanjem da ovaj tim, u ovom trenutku, ni u snu ne može da se nosi sa đavoljom ekipom iz grada anđela. I da ne može da se nosi sa najboljim timovima istoka. A, izgleda, ni sa samima sobom…
Nije u pitanju pet poraza na poslednjih šest mečeva. Svi gube i pobeđuju u serijama u sezoni koja je toliko gusta, ali tim Majkla Melouna od početka sezone ekipa koja gubi i pobeđuje neubedljivo. Bezlično.
Zaštitno lice sezone iz snova, „simpatični dežmekasti Evropljanin“, retko usta razvuče u osmeh. Ili psuje sebi u bradu kada promaši otvoren šut, ili je u pitanju ravna linija.
Možda je u tome problem? Toliko je timova koji su oduševljavali, igrali dopadljivo, pobeđivali, a onda se pretvarali u ravnu liniju. Totenhem je odličan primer. Ravna linija se lako pretvori u slobodan pad.
Ili kako to kaže Rambo Amadeus: „Pod kojim uglom letiš u nebesa, pod tim te čeka hladna Trebjesa“.
To što je poslednji poraz došao baš protiv Filadelfija Seventisiksersa, može da bude dobar uvod u priču o onome što čeka Denver. Jer pre ili kasnije, mora da dođe do neke promene.
Totenhem je promenio trenera, ostavio je igrače, uzdrmanu svlačionicu i prepustio novom čoveku da stvari dovede u ravnotežu. Za to su odabrali dovoljno inteligentnog, dovoljno šarmantnog i više nego iskusnog trenera koji ume da podiđe igračima, ali ima i znanje.
Denver bi iz nekog razloga, nezadovoljstva, letargije – ako se ova sezona ispostavi kao promašaj, recimo – mogao da pokuša da promeni trenera. Neki navijači Nagetsa pišu da je možda već sada vreme za to. Pitanje je da li u ovom trenutku u opticaju ima bilo koga ko bi mogao da donese napredak.
Meloun čuva ključeve ovog tima i tako radikalna promena mogla bi da utiče na ekipu, ne nužno pozitivno.
Upravo je Filadelfija dobar primer za radikalne promene. Oni su odlučili da prekinu The Process, plan koji su postavili na osnovama lukavosti bivšeg GM-a, na osnovu nekoliko žrtvovanih sezona, dobrih izbora na draftu i razvoja nekoliko igrača u „The Igrače“. Međutim, prvo nisu uspeli da naplate gotovo ništa od svojih visokih pikova koji im nisu bili potrebni, a onda su krenuli u radikalizaciju.
Doveli su Redika na kratak period za veliki novac, pokušali su da vežu Batlera za sebe dugoročno, a u tome su uspeli sa Tobajasom Herisom.
I gde su sada? Pitanje je da li su onoliko kvalitetni koliko su mogli da budu da su The Process sproveli do kraja, ali je pitanje i da li bi bili na ovom nivou da nakon nekoliko loših koraka nisu napravili promene.
Siksersi su došli do toga da od velike baze dobrih izbora uđu u problem u seriji sa šampionom prošle godine, samo jer imaju manjak igrača.
Denver je u drugoj krajnosti, a mnogi smatraju da preveliki broj igrača ne donosi ništa dobro. Moderna košarka ne priznaje malu rotaciju, ali eto, Sakramento igra sa osam igrača i pobeđuje u poslednje vreme.
Svakako je teško poverovati u to da će Nagetsi biti oni stari čim Jokić ponovo bude srećan na terenu. Pa ni oni njegovi kvoterbek pasovi od prošle godine nisu bili ravna linija, a nekmoli čitav tim.
Srpski centar je pod velikim pritiskom, a ostatak tima ne uspeva da mu taj teret skine sa pleća. Ne izgledaju kao da im je jasno koja je čija uloga, ne izgleda ni da su te uloge najbolje raspoređene, a povrh svega izgledaju pomalo demotivisano.
Možda odgovor na sve ove probleme leži u tri slova – MPJ.
Nik Herctog sa Denver Stifsa smatra da bi Porter morao da dobije više minuta i da Meloun previše razmišlja, umesto da „pusti dete da se igra“. Porter je željan igre posle problema sa povredom, a nije ni dobio pravu šansu da bi neko mogao da proceni koliko tereta od Jokića (ne) može da preuzme.
Da li je vreme za radikalne korake? Filadelfija nije najbolje prošla, ali je i takva bolja od Nagetsa. I takva ima veće šanse za vrh svoje konferencije. I takva nije ravna linija.
Ako bi Nagetsi u narednom periodu žrtvovali dubinu za punoću, možda ne bi izgledali plitko i pričali šuplje priče, poput insistiranja da Jokić mora da preuzme još više odgovornosti.
Tagovi
