Američki rok pevač Brus Springstin ima 75 godina i teško se kreće. Međutim, tokom 2023. i 2024. godine je imao više od 100 nastupa. A „zakazan“ je sve do jula sledeće godine.
Kako uspeva to sve da postigne?
„Pojedem malo voća ujutru, a onda večeram“, rekao je za londonski Tajms prošlog meseca. „To me drži vitkim i energičnim.“
Jedan obrok dnevno (što se naziva OMAD dijetom) ekstreman je oblik povremenog posta. Tipičan povremeni post uključuje striktno ograničavanje, kada jedete na određene vremenske periode – recimo, samo između 12 i 20 časova, ili samo svaki drugi dan. Ali OMAD dijeta sažima vreme za ishranu u jedan sat – tako da ceo dnevni unos kalorija dobijete jednim obrokom, piše The New York Times.
Postoje istraživanja o prednostima povremenog posta, ali ih nema dovoljno, a još manje ih ima o prednostima OMAD dijete. Evo šta znamo – a ne znamo.
Da li treba da držite ovu dijetu?
„Jedan obrok dnevno nije dobra ideja“, rekla je dr Kerolajn Apovian, specijalista za gojaznost u Brigam ženskoj bolnici.
Doktorka Apovian je generalno zagovornica intermitentnog posta i preporučuje ga mnogim svojim pacijentima koji se bore sa gojaznošću. U poređenju sa planovima ishrane ili dijetama koje zahtevaju brojanje kalorija ili odsecanje mnogih namirnica, povremeni post je relativno jednostavan način da kontrolišete ono što jedete.
Ali za većinu ljudi, OMAD dijeta bi bila katastrofalna, rekla je. „Ako svojim pacijentima kažem da jedu jedan obrok dnevno, gladovaće ceo dan“, dodala je ona. Zatim će se verovatno prejesti uveče.
Takođe, nije sigurno da ćete dobiti sve dnevne kalorije samo jednim obrokom, posebno ako ste aktivni. Mark P. Metson, profesor neuronauke na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins, kaže da ljudi koji su na OMAD dijeti, verovatno ne poštuju tačno njena pravila. „Oni najverovatnije jedu više od jednom dnevno i možda jedu četiri sata umesto jednog“, dodaje.
Dr Apovian savetuje da pokušate da jedete samo tokom sati između izlaska i zalaska sunca (što je tehnički oblik povremenog posta). Ona predlaže doručak bogat proteinima i obroke sa puno proteina, voća, povrća i integralnih žitarica.
I sam dr Matson ima rutinu povremenog posta, jede isključivo između 12 i 18 sati svaki dan. Po njegovom mišljenju, tipična američka dijeta – tri obroka dnevno, plus užine, počev od buđenja pa sve do nedugo pre spavanja – nije u skladu sa načinom na koji su ljudi i druge životinje evoluirali.
„Naši geni i ćelijski sistemi su prilagođeni da funkcionišu veoma dobro u stanju bez hrane“, dodao je.
Šta kažu istraživanja?
Studije o povremenom postu imaju mnoga ograničenja. Obično se izvode na malim grupama ljudi, u kratkom vremenskom periodu, a njihovi rezultati su često pomešani.
Neka od nepotpunih istraživanja sugerišu da povremeni post može da pomogne ljudima da izgube na težini. Međutim, u jednoj studiji o OMAD ishrani, istraživači su otkrili da je 11 fizički aktivnih i zdravih odraslih ljudi, koji su imali samo jedan obrok dnevno, uveče, tokom 11 dana, izgubilo samo malo težine i sagorelo malo više masti nego kada su unosili isti broj kalorija tokom tri obroka dnevno.
Kada učesnici ograniče svoju ishranu na određene sate u danu, na kraju jedu manje kalorija u celini, pokazali su rezultati drugih istraživanja. To smanjenje kalorija – ne samo tempiranje obroka – može biti odgovorno za gubitak težine.
Dr Matson je sproveo sopstveno istraživanje o povremenom postu, koje je pokazalo da bi kombinovanje posta sa redovnom ishranom moglo da pokrene ćelijske procese koji bi poboljšali regulaciju šećera u krvi, smanjili upalu i učinili ćelije sposobnijim da se nose sa različitim oblicima stresa.
Tagovi
