Da li krvna plazma deluje protiv kovida-19? Pa, niko ne može da kaže sa sigurnošću jer nisu sprovedena prava klinička ispitivanja

Let iz Njujorka pre nedelju dana imao je važnu misiju: da prenese 100 vrećica rekovalescentne krvne plazme, pacijenata oporavljenih od kovida-19, u Rio de Žaneiro. One će biti upotrebljene u ispitivanju u Brazilu koje treba da pokaže da li ovaj zlatni serum, obogaćen antitelima protiv patogena, zapravo može da izleči osobu antitelima oporavljenog pacijenta, što je vekovno pitanje, piše Njujork tajms.

Istina je, zapravo, da niko ne zna da li on deluje.

Sjedinjene Države izdvojile su 48 miliona dolara u saradnji sa Mejo klinikom, da bi omogućila širu upotrebu i primenu infuzije rekovalescentne plazme za više od 53.000 pacijenata kovida-19. Postala je „lek“ od kojeg se mnogo očekivalo, pre svega da pomogne teško obolelima da se izbore sa smrtonosnom bolešću. Najavljeno je i da će FDA da odobri po hitnom postupku njenu upotrebu, što će samo potkopati napore naučnika da utvrde da li plazma zaista pomaže ili ne. Jedini način da se dobiju ubedljivi dokazi, kažu istraživači, jeste kliničko ispitivanje koje bi upoređivalo rezultate kod pacijenata kojima je nasumično davana krvna plazma i onih koji su dobijali placebo. Mnogi pacijenti i njihovi lekari nisu bili voljni da se pridruže kliničkim ispitivanjima koja bi mogla da im obezbedi placebo umesto plazme. Nisu pomogla ni brojna žarišta koja su izbila u mestima istraživanja.

„Bez nasumičnog kontrolisanog ispitivanja vrlo je teško biti siguran da je ono što radite korisno“, rekao je dr Ian Lipkin sa Kolumbija univerziteta.

Prošle nedelje je prijavljeno samo 67 ljudi za studiju na Kolumbiji, što je isuviše malo da bi se formirali pravi statistički zaključci. Dr Lipkin i njegov tim su zato poslali plazmu u Brazil, gde epidemija i dalje besni.

Proširivanje programa šire upotrebe plazme samo treba da pomogne, kako su objasnili u američoj Upravi za hranu i lekove (FDA), a nikako da zameni slučajna klinička ispitivanja, koja su od presudnog značaja. FDA priprema odobrenje za hitnu upotrebu lečenja, što će olakšati bolnicama da dobiju odobrenje za sprovođenje transfuzije, a što dodatno otežava klinička ispitivanja. Taj potez bi značio da FDA podleže „političkom pritisku“, kako je rekla dr Lusijana Borio, sugerišući da je Donald Tramp zagovornik lečenja krvnom plazmom. Međutim, naučnici kažu da im je potreban mnogo strožiji način ispitivanja da bi se utvrdilo da li je plazma efikasan način lečenja bolesti izazvane koronavirusom.

Rekonvalescentna plazma, bledo žuta tečnost i komponenta krvi, koristi se od 1890-ih godina za lečenje zaraznih bolesti, uključujući grip, SARS i ebolu. Naučnici veruju da ona može da pomogne ako se daje bolesnim pacijentima jer sadrži antitela onih koji su se oporavili od infekcije.

Najmanje deset slučajnih, placebo kontrolisanih ispitivanja u Sjedinjenim Državama imalo je svega nekoliko stotina ljudi. I sada neki naučnici kažu da će ovaj FDA program odobravanja potkopati njihove napore da dobiju prave podatke o korisnosti plazme.

„Vidim da je ljudi opisuju kao tečno zlato. Rekao bih pre da u ovom trenutku imamo samo neizvesnost“, rekao je dr Ričard Kafman, medicinski direktor centra za transfuziju u bolnici u Bostonu.

Dosadašnja ispitivanja u Americi nisu podrazumevala kontrolnu grupu pa se ne može sa sigurnošću reći da li je metoda efikasna ili nije. Takođe, nasumična ispitivanja u svetu nisu dokazala efikasnost plazme. Ispitivanje u sedam medicinskih centara u Vuhanu pokazalo je da rekonvalescentna plazma nije značajno poboljšala vreme oporavka pacijenata. Takođe su i u Vuhanu imali problem sa brojem dobrovoljaca, kojih je bilo 103. Analiza je pokazala da postoji još nekoliko takvih ispitivanja u svetu koja su nagovestila da je plazma efikasna, ali takođe nisu sva bila sprovedena kao slučajna klinička ispitivanja, što ove zaključke o efikasnosti dovodi u pitanje.