Saradnja i standardizovani pristupi za procenu efikasnosti vakcine ključni su za smisleno upoređivanje različitih kandidata za COVID-19 kako bi se osigurala primenu najefikasnijih vakcina, kažu, na osnovu pregleda dokaza, autori mišljenja objavljenog u časopisu The Lancet Infectious Diseases.
Vakcina kandidat protiv koronavirusa može delovati protiv infekcije, bolesti ili prenosa, a vakcina sposobna da smanji bilo koji od ovih elemenata može doprineti kontroli pandemije. Autori ističu ključne izazove za procenu efikasnosti potencijalnih COVID-19 vakcina, kako bi pružili uvid u naizgled jednostavno pitanje „Da li ova vakcina za koronavirus deluje?“.
Autor recenzije, dr Suzan Hodson, sa Univerziteta Oksford, rekla je: „Malo je verovatno da ćemo videti jednog pobednika vakcine u trci protiv COVID-19. Različite tehnologije doneće različite prednosti koje su relevantne u različitim situacijama, a osim toga, verovatno će biti izazova sa proizvodnjom i isporukom jedne vakcine u potrebnom obimu, barem u početku. Zauzimanje standardizovanog pristupa u merenju uspeha vakcina u kliničkim ispitivanjima biće važno za smislena upoređivanja, tako da najefikasniji kandidati mogu da se koriste u široj upotrebi“.
Trenutno u kliničkoj proceni ima 44 kandidata, sa još 154 u predkliničkom razvoju. Autori tvrde da je važno da se uporedi efikasnost između ovih i budućih kandidata.
Autori takođe ističu dalji izazov: procenu efikasnosti vakcina kandidata za zaštitu od teških bolesti i smrti od infekcije SARS-COV-2. Oni tvrde da će dugoročno praćenje kandidata koji su primili vakcinu biti važno kako za procenu efikasnosti u odnosu na teške bolesti i smrtnost, tako i za obezbeđivanje kontinuirane procene bezbednosti vakcina.
Koautorka, dr Kejt Emari, sa Univerziteta Oksford, kaže: „Da bi se utvrdilo da li vakcina štiti od teške bolesti COVID-19, kliničko ispitivanje mora pokazati da je znatno manje slučajeva teških bolesti kod vakcinisanih osoba, u poređenju sa osobama koje to nisu. Međutim, samo mali procenat osoba zaraženih SARS-CoV-2 razvija ozbiljnu bolest, što znači da je u kliničkom ispitivanju potreban izuzetno veliki broj dobrovoljaca da bi bilo dovoljno slučajeva da se dobije pouzdana mera efikasnosti vakcine. To znači da ćemo verovatno znati da li vakcina štiti od teške bolesti tek kada se primeni i dodeli velikoj populaciji.“
Autori zaključuju da je u skladu sa razvojem bilo koje nove medicinske intervencije, ali posebno u ovom kontekstu, neophodno da se efikasnost vakcine protiv SARS-CoV-2 kritički proceni sa naučnom strogošću da bi se razumela njihova opšta upotrebljivost i klinički značaj.
Napominju da iako bi neke zemlje mogle da prime COVID-19 vakcine samo na osnovu podataka o sigurnosti i imunogenosti, cilj razvoja vakcine je prikupljanje direktnih dokaza o efikasnosti u zaštiti ljudi od infekcije i bolesti SARS-CoV-2, tako da se proizvodnja efikasnih vakcina može selektivno povećavati.
Tagovi
