Dolazak američkih vojnika radi obuke za mirovne snage u Jermeniju izazvalo je negodovanje ruske vlade. Desetodnevna vežba „Orao Partner“, koja je počela u ponedeljak, uključuje 85 američkih i 175 jermenskih vojnika i ima za cilj pripremu Jermenije za učešće u međunarodnim mirovnim misijama.
Ovu vojnu vežbu je rusko Ministarstvo spoljnih poslova okarakterisalo kao „neprijateljske akcije“.
Jermenija je nedavno prvi put poslala humanitarnu pomoć Ukrajini, a njen parlament namerava da ratifikuje Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda – što znači da bi bila obavezna da uhapsi ruskog predsednika Vladimira Putina ako bi kročio na teritoriju zemlje, koju Rusija dugo smatra svojim dvorištem, prenosi CNN.
Saradnja Jermenije s novim međunarodnim partnerima podstaknuto odbianjem Rusija da zaštiti Jermeniju od agresije susednog Azerbejdžana, i postavlja pitanja o sposobnosti Rusije da zadrži svoj uticaj na zemlje i konflikte širom bivšeg Sovjetskog Saveza.
Predsednik Jermenije Nikol Pašinjan izjavio je da njegova zemlja počinje da oseća „gorke plodove“ „strateške greške“ u poveravanju Rusiji.
„Bezbednost Jermenije zavisila je od Rusijom u 99% slučajeva“, rekao je za italijanski list La Repubblica ranije ovog meseca. „Ali danas vidimo da čak i ako to želi, Ruska Federacija ne može da zadovolji potrebe Jermenije.“
Od kada je Pašinjan došao na vlast 2018. godine, nakon „Plišane revolucije“ podstaknuta besom zbog korupcije, njegova zemlja suočava se sa sve većim napetostima sa Azerbejdžanom.
Najžešće žarište konflikta je Nagorno-Karabah, region u Kavkaskim planinama koji je bio uzrok dva rata između suseda u poslednje tri decenije, najnovije 2020. godine. Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali su njegovi stanovnici većinom etnički Jermeni.
Sukob koji je trajao 44 dana u jesen 2020. godine otkrio je vojnu inferiornost Jermenije. Azerbejdžan, naoružan dronovima i lovačkim avionima F-16 koje je obezbedila Turska, ostvario je ubedljivu pobedu, osvojivši otprilike trećinu teritorije Nagorno-Karabaha.
Rusija je pomogla u okončavanju sukoba. Sporazum je predviđao raspoređivanje oko 2.000 ruskih mirovnih snaga u Nagorno-Karabahu kako bi čuvali Lachin koridor, jedini put koji ga povezuje sa Jermenijom.
Međutim, ruske mirovne snage nisu sprečile azerbejdžanske trupe da uspostave vojni punkt duž Lachin koridora, što je sprečilo unos hrane u enklavu. Azerbejdžan je negirao stvaranje blokade, dok je Rusija negirala optužbe za neaktivnost.