Nakon ruskog napada na Ukrajinu, mnogi analitičari govorili su kako je to idealna prilika za kandidate da naprave krupne korake ka EU. Sama EU je kao jedan od prioriteta isticala proširenje, posebno u regione u kojima je Rusija imala veći uticaj. Taj su talas nešto veštije umele da uzjašu Crna Gora i Albanija, dok se Srbija, kao zemlja u kojoj je taj ruski uticaj bio najočigledniji, držala rezervisano.
Međutim, povratak Donalda Trampa u Belu kuću, prema nekim analitičarima, promenio je dosta toga. Stručnjakinja za evropske integracije i nekadašnja koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Nataša Dragojlović za Nedeljnik kaže kako je Trampova administracija zatekla novu Evropsku komisiju nespremnom i da će zbog toga fokus EU ostati na rešavanju ukrajinskog pitanja, pre nego na proširenju.
„Evropska unija je manje, ako je uopšte zainteresovana za proširenje. I da jeste, ona trenutno nema kapacitet da reši nagomilane probleme i suoči se sa izazovima koje donosi tektonsko preoblikovanje sistema međudržavnih odnosa koje je brutalno započelo pred našim očima“, objašnjava ona. „Šteta je što EU ni ranije nije imala dovoljno strateškog interesa i opredeljenja da Zapadni Balkan primi u članstvo pre početka rata u Ukrajini iako je civilno društvo sa Zapadnog Balkana godinama pre toga panično apelovalo da se ne ostavlja vakuum u moći koji može da popuni bilo koja više zainteresovana sila.“
Neki analitičari, ipak, i dalje vide proširenje kao jedan od mogućih izlaza iz krize u kojoj se EU našla sa Ukrajinom, ali i izlaz za zemlje Zapadnog Balkana koje su već dugo na listi čekanja. Todorović Štiplija kaže da su rat u Ukrajini, kao i sve veća „svesnost o ranjivosti istočnog krila Evrope“, doveli do toga da se integracija Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva više „ne posmatra kao obećanje, već kao strateška potreba“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
