Da li smo mi to zapostavili srpske laboratorije? A one su vitalna karika u lancu borbe protiv virusa…

Pandemija COVID-19 potresla je čovečanstvo, sa posledicama čiji će se bilans svoditi mesecima. Već sada svet plaća nemerljivu cenu zbog nepoznavanja i potcenjivanja infektivnih agenasa i njihovog medicinskog i javnog značaja. Zato je važno jačanje preventivnih grana, epidemiologije i higijene, dijagnostičkih, mikrobiologije i imunologije, i njihove uloge u multidisciplinarnim kliničkim timovima u cilju spremnijeg odgovora na sledeće izazove. Da li su zemlje sa snažnim nacionalnim institucijama zaštite javnoga zdravlja i dijagnostičkim nacionalnim referentnim laboratorijama (NRL) bolje odgovorile na ovaj izazov i gde se nalazi Srbija?

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 2008. godine uspostavilo sistem od 23 NRL za kontrolu zaraznih bolesti, 2014. godine je sprovelo DILS projekat za Unapređenje rada NRL, a 2018. godine Tvin projekat Poboljšanje kvaliteta sistema mikrobiološke dijagnostike u funkciji nadzora zaraznih bolesti. Izvršena je procena kapaciteta mikrobioloških laboratorija, identifikovani su nedostaci u odnosu na standarde u otkrivanju i potvrdi zaraznih bolesti i izrađene su preporuke za unapređivanje kvaliteta rada.

Projekti su uključili NRL za pojedinačne agense: Streptococcus, Pneumococcus, Staphylococcus, Enterococcus, Campylobacter, Helicobacter, Meningococcus, Haemophilus, Salmonella, Shigella, Vibrio, Yersinia, Toxoplasma i Trichinella, za uzročnike oboljenja kao što su mikoze, tuberkuloza, bakterijske zoonoze (Q groznica), sifilisa, leptospiroze, lajmske borelioze, HIV/AIDS-a, perinatalnih virusnih infekcija, besnila, virusnih hepatitisa, gripa i drugih virusnih respiratornih infekcija, poliomijelitisa, malih boginja, rubeole, hemoragijske groznice, anaerobnih infekcija, kao i NRL za praćenje rezistencije, interlaboratorijsko testiranje i transport uzoraka.

Laboratorije su vitalna karika u lancu aktivnosti potrebnih da se nacija sačuva od bolesti. Njihova dobra priprema je prva linija odbrane od pretećih agenasa, pa i novog koronavirusa

Većina NRL su u sastavu mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije ili visokog obrazovanja, locirane u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Somboru i Zrenjaninu, a rukovodioci i članovi su međunarodno uvaženi i priznati stručnjaci u čiju je edukaciju i usavršavanje Srbija mnogo uložila.

Da li će ova pandemija pomoći našem zdravstvenom sistemu da umreži i finansira sve NRL, a stručnjake angažuje na pravi način?

U okviru aktuelne pandemije, a u cilju kontrole širenja SARS-Cov2, ključno je pravovremeno otkrivanje agensa, rezervoara, brzo testiranje, izveštavanje i reagovanje u svim sumnjivim slučajevima bolesti, kao i formiranje baze podataka o kliničkim sojevima, uzorcima i pacijentima. Naša zemlja to radi preko NRL na Institutu „Torlak“, kao i mreže laboratorija. Dalja podrška NRL za SARS-Cov2 odvija se preko šest regionalnih referentnih laboratorija u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Ruskoj Federaciji i Velikoj Britaniji, koje inače funkcionišu u okviru Globalnog sistema za nadzor i reagovanje na grip.

Radeći uglavnom „nevidljivo“, laboratorije su vitalna karika u lancu aktivnosti potrebnih da se nacija sačuva od bolesti, a njihova dobra priprema je prva linija odbrane od pretećih agenasa, pa i novog koronavirusa. Laboratorije ne čini samo tehnologija, oprema i prostor, već i odgovarajući ljudi i sistem za kontrolu i primenu laboratorijskih procesa i standarda neophodnih za pravovremenu i tačnu dijagnozu koja spasava živote pacijenata (SZO).

Smanjenje smrtnosti od zaraznih bolesti, sa fokusom na zdravlje pacijenata sa teškim infekcijama, zasniva se na dobroj laboratorijskoj dijagnostici i ranoj primeni odgovarajuće terapije, ali i na edukaciji pacijenata i zdravstvenih radnika. Ovakav sistem se razvija i proverava godinama, zato je važno da se umrežavanje NRL u zdravstveni sistem Srbije sprovede što pre, u skladu sa projektima i ciljevima koje je Srbija već prihvatila.

*TEKST JE OBJAVLJEN U NEDELJNIKU OD 23. APRILA, DIGITALNO IZDANJED DOSTUPNO NA NSTORE.RS.