Kada svakodnevicu čine rat u Ukrajini, skok cena energenata, inflacija, recesija, postizborna kolaboracija, teško je pronaći temu koja može biti jednako zanimljiva – pogotovo ako je tema pravo. Zar nisam u pravu? Čini mi se da čak ni fudbal mnogima više nije tako zanimljiv. Najvažniju sporednu stvar na svetu, zamenile su druge najvažnije sporedne stvari na svetu. Nažalost, ali da budem i potpuno iskren na moju veliku sreću, oblasti kojima se bavim nisu tako životne, barem ne za većinu. Korporativno pravo, pravo konkurencije, finansiranje i bankarski sektor, zvuče zanimljivo samo stručnjacima, a kad malo ostarimo i nama su dosadne osim ako nemamo konkretan izazov ispred sebe. Zato sam odlučio da u ovom tekstu sa vama podelim dve životne teme iz prava konkurencije:
Da li direktori imaju pravo slobode izražavanja? – Naravno da ne. Da li to pravo imaju kao obični građani (kao da postoje „neobični građani“), to već zavisi od političkih okolnosti. Rukovodioci ne smeju da razmenjuju informacije o svom poslovanju sa predstavnicima konkurentskih kompanija. Razmena informacija se može smatrati restriktivnim sporazumom ako služi koordinaciji učesnika na tržištu ili sprovođenjem sticanja kontrole nad drugom kompanijom pre odobrenja od strane Komisije za zaštitu konkurencije. U Srbiji zasada niko nije kažnjen zbog protivzakonite razmene informacija, ali Komisija redovno ističe ovaj oblik povrede zakona i verovatno je pitanje vremena kada će biti pokrenut prvi postupak (a kazne nisu male).
Da li pravnici imaju jednako pravo na bavljenje advokaturom? – Zanimljivo mišljenje nedavno je izdala Agencija za zaštitu tržišnog natjecanja Hrvatske (AZTN). U Hrvatskoj, kao i u Srbiji, visina naknade za upis u advokatsku komoru se razlikuje ako se upisuje advokat koji je radio kao pripravnik kod advokata ili advokat koji je radio kao pravnik van advokature. U Srbiji, za prvog upisnina košta 500 EUR, a za drugog 4000 EUR. Slično je i u Hrvatskoj. Međutim, AZTN je sprovela istraživanje i utvrdila da prosečna upisnina u Evropi košta između 100-300 EUR i da, ako postoji razlika u visini upisnine, ta razlika nije veća od 200 EUR. AZTN je konstatovala da razlika u visini upisnine ne sme biti toliko velika, i prosledila mišljenje Ministarstvu pravde. Da li će ovakva praksa AZTN uticati na advokatsko tržište u Srbiji, videćemo.
Tagovi
