„Generalno pravilo za oporavak nakon atletskih disciplina jeste da za svaku pretrčanu milju, odnosno 1,6 kilometara, date sebi dan odmora. Po toj računici, oni koji su pretrčali ceo maraton, trebalo bi da odmaraju 26 dana. Dakle, skoro mesec dana nakon maratona ne bi trebalo da trčite duže ili naporne distance, i svakako – bez novih trka„, savetuje prof. dr Goran Rađen, kardiolog u zdravstvenom sistemu MediGroup i medicinski direktor Beogradskog maratona.
Prema njegovim rečima, jedna od najvećih grešaka koje trkači prave jeste ta što po završetku maratona ne daju svom telu dovoljno vremena da se oporavi od napora.
„Bez obzira da li ste iskusan maratonac, rekreativac ili ste trčali svoj prvi polumaraton, kilometraža koju ste pretrčali predstavlja ozbiljan izazov za vaše telo i zahteva određen period oporavka. Dugotrajno trčanje predstavlja veliki napor za vaše mišiće, izazivajući zamor i upalu. Mišićima je potrebno oko dve nedelje da se nakon maratona oporave od velikog napora. Ključno je da organizmu pružite dovoljno odmora, svežeg voća i povrća, kao i dovoljno tečnosti“, poručuje prof. dr Rađen.
| „Moja karijera traje koliko i Beogradski maraton“ Olivera Jevtić, ovogodišnja ambasadorka Beogradskog maratona, ističe da ovim zvanjem zaokružuje svoje rezultate i maratone. „Moja karijera traje koliko i Beogradski maraton, čitave tri decenije i ne znam šta mi je značajnije – tih 14 istrčanih maratona i polumaratona, ili ovo zvanje ambasadora 35. Beogradskog maratona. Biti rame uz rame sa dosadašnjim promoterima kao što je Cistjakova, Bupka, Bob Bimon, Lase Viren, Pol Tergat – predstavlja krunu moje karijere“, ističe ona. |
„Zagrevanje i odgrevanje su važni kao i sama trka“
Najbolja srpska atletičarka i ambasadorka 35. Beogradskog maratona, Olivera Jevtić, koja je na ovogodišnjem takmičenju bila zadužena za zagrevanje MediGroup tima, objašnjava da su periodi pre i posle trke jako važni za oporavak organizma.
„U dosadašnjoj karijeri imala sam često zdravstvenih problema, posebno u maratonskim trkama kada organizam prilikom naprezanja i visokih temperatura dehidrira. Tada su napici sa elektrolitima veoma značajni. Na maratonskoj trci na prvenstvu Evrope 2010. godine u Barseloni izgubila sam čak šest kilograma telesne težine i dugo sam se oporavljala i lečila od tog šoka. Kada je MediGroup medicinski tim prisutan na takmičenju, osećam se sigurno i zaštićeno i pre i posle trke, jer znam da me oporavak čeka na cilju“, kaže Olivera Jevtić.
Prof. dr Goran Rađen dodaje da oporavak počinje na dan trke, kada je patike za trčanje potrebno zameniti udobnom obućom. Savetuje i unošenje dovoljno tečnosti, elektrolita i drugih nutrijenata kroz neki sportski napitak, kao i ishranu baziranu na voću, složenim ugljenim hidratima i proteinima. Organizmu je tada, kako navodi, potrebno obilje vitamina i antioksidanata kako bi se ubrzala izgradnja mišića i pripomoglo imunom sistemu.
„Nekoliko dana nakon trke ne bi trebalo da trčite. Možete otići u laganu šetnju koja će vam pomoći da otklonite eventualni bol i ukočenost, ili na masažu kako biste podstakli cirkulaciju i osećali se bolje i odmornije. Blaga aktivnost će poboljšati dopremanje kiseonika tkivu, a samim tim i ubrzati oporavak mišića, ali je bitno da ne preterujte bez obzira na to koliko se dobro i motivisano osećate“, savetuje prof. dr Rađen.
Ukoliko je nakon maratona došlo do dehidratacije, toplotnog udara, povrede, upale mišića ili bilo kojih drugih problema, prof. dr Rađen preporučuje da se oni saniraju kod lekara određenih specijalnosti.
„Medicinski tim Beogradskog maratona sa mobilnim i fiksnim ekipama, pozicioniranim od starta do cilja trke, tokom celog dana je pratio stanje trkača i blagovremeno im pružao sve vidove medicinske pomoći, počev do prve pomoći, transporta i definitivnog zbrinjavanja u bolnicama“, zaključuje prof. dr Rađen.
Iz MediGroup sistema, koji je sponzor 35. Beogradskog maratona, ističu da je redovna fizička aktivnost preporuka za zdravlje na duge staze.
Tagovi
