Imao je sve elemente odvažnog napada komandosa, snimljenog uživo. Pravog desanta. Ali subotnji napad u zoru na rusku crnomorsku flotu u Sevastopolju nisu izvršile elitne vojne jedinice, već 16 dronova, devet iz vazduha i sedam sa mora – sada se postavlja pitanje da li je ovaj napad predstavljao revolucionarni momenat u istoriji ratovanja?
Pre tri godine, Dominik Kjuming, napisao je „Tinejdžer će biti u mogućnosti da upotrebi dron sa svog pametnog telefona i potopi jednu od ovih platformi vrednih više milijardi dolara“, što se odnosilo na dve platforme Kraljevske mornarice, nove nosače aviona, čija vrednost iznosi 6,4 milijarde funti. Možda je bio u pravu.
Brod sa dronovima, izazvao je veliku buku među mornaričkim analitičarima kada su ga prošlog meseca Rusi pronašli u zalivu Omega, ispred ulaza u luku Sevastopolj. Smatra se da je ista letilica korišćena tokom vikenda u napadu na rusku fregatu koja se nakratko vidi na snimku koji je procurio u javnost.
Pomorski analitičar Hju Saton rekao je da veruje da je brod razvijen modifikacijom komercijalno dostupnog mlaznog džetskija. Okružen je aluminijumskim trupom sa, najverovatnije, u Rusiji dizajniranim osiguračima na prednjoj strani za punjenje bojeve glave odmah iza. Kamera sa daljinskim upravljanjem, plus infracrveno sočivo, nalazi se na postolju i vraća video zapis u komandu i kontrolni centar Ukrajine.
Ovakav pristup, spajanja komercijalno dostupnih elemenata, korišćen je i u Turskoj prilikom izgradnje Bayrakter TB2 letilice. Slične brodove sa dronovima nedavno su koristili i Huti, pobunjenici protiv saudijskih pomorskih brodova u luci u Crvenom moru.
„Možemo da vidimo da će budući ratovi imati veliki broj ovih brodova kao stalnu pretnju“, rekao je Saton.
Ukrajinski stručnjaci su rekli da su bili posebno impresionirani činjenicom da je mornarica bila u stanju da koordinira dronove sa udaljenosti većoj od 100 milja od svoje obale.
Ključna meta, koju su analitičari identifikovali u videu, bila je najsavremenija ruska crnomorska fregata Admiral Makarov. Slika Makarova u luci, neoštećena, kružila je internetom u utorak, ali nije jasno kog datuma je snimljena.
Čak i ako je šteta na „Makarovu“ i drugim plovilima mala, to bi trebalo da primora rusku mornaricu na ponovnu procenu. Odavno je poznato da su ratni brodovi najranjiviji na obali ili blizu nje, tamo gde su najmanje sposobni da manevrišu ili da iskoriste svoje oružje.
U ovom slučaju ruska flota, koja je možda potcenjivala svog protivnika, snosi krivicu za ono što je Sidart Kaušal, pomorski specijalista iz Istraživačkog centra Rusi, nazvao „taktičkom nefleksibilnošću“ jer je „zagrlila obalu Krima“ – zadržavajući se predugo u nekoj oblasti gde bi mogao biti najranjiviji kada je reč o napadu.
Nakon Sevastopolja, mnogi pomorski stručnjaci rekli su da ideja o brodovima sa bespilotnim letelicama nije nova, navodeći primere vatrogasnih brodova koji su se više puta korišćeni. Kaušal je nove ukrajinske brodove opisao kao „samohodna torpeda“ – ali i jeftino i potencijalno veoma efikasno oružje u zakrčenim područjima kao što je Persijski zaliv ili, kako je Ukrajina utvrdila, severno Crno more.
Tagovi
