Što više novca neko zarađuje, to je pametniji? To važi samo do jedne određene tačke, pokazuje jedno istraživanje koje je sprovedno u Švedskoj i koje se odnosi samo na muškarce.
Ha! Znao sam! To ćete uzviknuti nakon čitanja ovog teksta, ukoliko ste videvši nekoga ko zarađuje ogroman novac možda pomislili: tako daleko ljude definitivno ne može da dovede samo inteligencija. Potpuno ste u pravu. Ljudi koji jako mnogo zarađuju nisu automatski izuzetno inteligentni.
To što ste i sami možda primetili posmatrajući ljude na vodećim pozicijama u Vašoj kompaniji, sada potvrđuje jedna nova studija: do određene tačke, zarada i inteligencija su zaista u korelaciji. Ali o finansijskom uspehu onda od navodno jako pametnih glava više odlučuju neki drugi faktori.
Istraživači su analizirali podatke skoro 60.000 muškaraca iz Švedske. Pritom, ne samo da su od poreske uprave dobili podakte o zaradi koju su ti ljudi prijavili, već su imali uvid i u rezultate testa inteligencije koji su švedski muškarci morali da rade na vojnoj regrutaciji.
„Podaci koje imamo su neverovatni“, kaže Mark Kojšnig, jedan od autora studije. Kojšnig je profesor sociologije na Univerzitetu u Lajpcigu i vanredni profesor na Institutu za analitičku sociologiju na Univerzitetu Linćeping u Švedskoj. Ta druga funkcija omogućila mu je pristup švedskim podacima.
Korelacija između plate i inteligencije
Dok je godišnji prihod ralativno lako utvrditi, sa inteligencijom je malo teže. Od 60.000 Šveđana koje su Kojšnig i njegov tim proučavali, svi su isti test inteligencije radili kada su imali 18 ili 19 godina: takozvani kvalifikacioni test za oružane snage, koji je švedska vojska koristila za procenu kognitivnih sposobnosti regruta.
Kojšnig veoma žali što su žene potpuno isključene iz njegove studije. „Smatramo da to uopšte nije dobro. Uradili smo to samo na osnovu dostupnih podataka, žene nisu bile obavezne da idu na regrutaciju”, kaže sociolog. Istraživači su analizirali podatke samo iz godina kada je regrutacija bila obavezna za sve muškarce u Švedskoj.
„Poredili smo rezultate testova inteligencije sa regrutacije sa kasnijim uspehom u poslovnom životu muškaraca“, objašnjava sociolog. Naime, Kojšnig i njegove kolege su analizirali godišnje prihode muškaraca u periodu od deset godina, kada su imali između 35 i 45 godina. Te podatke su koristili za izračunavanje srednje vrednosti prosečne godišnje zarade.
Pritom se pokazalo „da postoje tri različita segmenta tržišta rada“, kaže Kojšnig. Do jedne određene visine prihoda, čini se da ne postoji veza između plate i kognitivnih sposobnosti. Ljudi zarađuju više, a istraživači pritom nisu mogli da utvrde povećanje njihovih kognitivnih sposobnosti.
Nije sve u inteligenciji
„Kod prvih 50 odsto učesnika na tržištu rada vidimo veoma jaku vezu između prihoda i kognitivnih sposobnosti“, kaže Kojšnig. Ta jasna korelacija se, međutim, gubi kod prihoda od oko 60.000 evra. „Povećanje prihoda tada više nije praćeno povećanjem kognitivnih sposobnosti. Dolazimo do plafona“, objašnjava Kojšnig.
Ali oni koji najviše zarađuju ne samo da nisu savršeno inteligentni: prema studiji sociologa, jedan odsto onih sa najboljom zaradom od 200.000 evra, doduše zarađuje skoro dvostruko više od drugog procenta, ali su zato „nešto manje inteligentni“, kako objašnjava Kojšnig.
Dobra vest je dakle: preplaćeni šefovi nisu pametniji od Vas.
Tagovi
