Porota na Menhetnu proglasila je Donalda Trampa krivim po sve 34 tačke optužnice za falsifikovanje poslovnih zapisa u slučaju prikrivanja isplate novca zvezdi filmova za odrasle Stormi Danijels, kako bi ćutala o njihovom susretu.
Pitanje koje se sada nameće jeste: Kakvu će kaznu Tramp dobiti?
To je odluka koja je u potpunosti u rukama Huana Merčana, sudije koji vodi slučaj. Zločini za koje je Tramp proglašen krivim, falsifikovanje poslovne evidencije u prvom stepenu, su krivična dela klase E u Njujorku, najmanje ozbiljna kategorija i za njih je propisana kazna do četiri godine zatvora.
Donošenje presude zakazano je za 11. jul.
Ipak, malo je verovatno da će Tramp biti dobiti zatvorsku kaznu, kažu stručnjaci. Nikada ranije nije osuđivan, a zločin za koji je proglašen krivim je nenasilan, piše Gardijan.
„Mislim mu sudija ne bi izrekao zatvorsku kaznu za ovo delo“, rekla je Šeril Bejder, profesorka prava na Univerzitetu Fordham koja je bilo kakvu kaznu zatvora nazvala „malo verovatnom“.
„Imajući u vidu da je on bivši predsednik, da ima podatke iz Tajne službe i da je takođe pretpostavljeni republikanski kandidat, mislim da bi njegovo služenje zatvorske kazne logistički bilo veoma teško”, dodaje Bejder.
Njegova kazna će najverovatnije biti novčana ili uslovna, ili kombinacija te dve. Može da se desi i da dobije društveno koristan rad.
„Volela bih da ga vidim kako obavlja društveno koristan rad – kao što je recimo skupljanje smeća u metrou“, rekla je Karen Fridman Agnifilo, bivša glavna tužiteljka u kancelariji okružnog tužioca Menhetna.
Mnogo toga zavisi od toga kako Merčan tumači Trampovo ponašanje, uključujući nedostatak kajanja.
„Ne mogu da zamislim Trampa koji se kaje i izvinjava kada dođe vreme za izricanje presude“, rekla je Bejder. „Sudije takođe razmatraju prouzrokovanu štetu. S jedne strane, sudija Merčan bi ovo mogao da uzme kao tehnički potez koji je Tramp napravio kako bi se prikrilo njegovo nepristojno ponašanje, ili kao nanošenje samo minimalne štete. S druge strane, on bi mogao Trampovo ponašanje da okarakteriše kao nanošenje duboke štete celoj zemlji, kao uskraćivanje njihovih prava na izbornu volju na najvišim nacionalnim izborima.
I tužioci i Trampovi advokati podneće preporuke za izricanje kazne. Isto će biti i sa kancelarijom za uslovnu kaznu, koja će sastaviti poverljivi izveštaj i svoj predlog.
Trampovi advokati su najavili da će što pre uložiti žalbu, tako da ćev bilo koja kazna verovatno biti na čekanju dok je žalba u toku.
Žalbeni proces bi mogao da traje mesecima, čak i godinama, što znači da bi moglo da prođe neko vreme pre nego što presuda stupi na snagu. Tramp ima 30 dana da podnese obaveštenje o žalbi na osuđujuću presudu, a zatim šest meseci da uloži punu žalbu prvom sudskom odeljenju koje razmatra žalbe okruga Njujork. Ako bi osuđujuća presuda bila potvrđena, Tramp bi se tada verovatno žalio Apelacionom sudu u Njujorku, sedmočlanom telu koje je najviši apelacioni sud u državi Njujork. Sud onda odlučuje da li će uzeti slučaj ili ne.
Pitanja o kojima se raspravlja u žalbenom postupku, ako do njega dođe, verovatno će biti složena pravna pitanja – na primer, da li je sudija dao odgovarajuća uputstva poroti i dozvolio da se pravi dokazi uvrste ili izuzmu. Činjenice i kredibilitet svedoka ne bi bili predmet žalbe.
Ako osuđujuću presudu potvrdi Apelacioni sud u Njujorku, Tramp bi se verovatno žalio američkom vrhovnom sudu, koji bi takođe mogao da odluči da li će uzeti slučaj ili ne. Pošto je slučaj po zakonu države Njujork, da bi se on našao pred Vrhovnim sudom SAD, Tramp bi morao da ubedi sudije da je u pitanju neko federalno ili ustavno pitanje.
Osuda neće uticati na Trampovo zakonsko pravo da se kandiduje za predsednika. Ustav ne zabranjuje prestupnicima da se kandiduju za funkcije. Neprovereno je da li bi on mogao da bude predsednik iz zatvora. Ne bi mogao da se pomiluje ni od kakve osude, jer je to državni zločin.
Osuda verovatno neće uticati na Trampovu mogućnost da glasa na izborima ove jeseni. Florida, gde je registrovan, dozvoljava ljudima koji su osuđeni van države, da glasaju ako im država u kojoj su osuđeni to dozvoli. U Njujorku, neko ko je osuđen za krivično delo može da glasa sve dok nije u zatvoru.
Sudija Merčan je svestan činjenice da bi Trampovo služenje zatvorske kazne bilo, ne samo administrativno komplikovano, već i skupo. Zato mu je jednom prilikom tokom suđenja rekao:
„Gospodine Tramp, važno da razumete da je poslednja stvar koju želim da uradim da vas strpam u zatvor. Vi ste bivši predsednik Sjedinjenih Država, a možda i sledeći predsednik.“
To je 6. maja rekao sudija, uz kaznu od 1.000 dolara koju je izrekao Trampu zbog nepoštovanja suda po deseti put.
„Brinem se i za ljude koji bi morali da izvrše tu sankciju, za sudske službenike, službenike iz popravne službe, za detalje Tajne službe. Naravno, svestan sam i širih implikacija takve sankcije. Ali, na kraju krajeva, to je posao koji treba da obavim, a deo tog posla je da zaštitim dostojanstvo pravosudnog sistema“, dodao je Merčan.